Адам Стефановић — разлика између измена

Рођен је и умро у Перлезу, у Банату, као син трговца.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref>

Женио се два пута. Прва супруга Марија, родом из Титела умрла је 10. децембра 1873. године у Панчеву. Сликар се затим оженио са другом Маријом, кћерком панчевачког учитеља Николе Матејића, 20. јула 1874. године. Обе кћерке су умрле једна за другом, 1875. и 1876. године. Мали син Димитрије поживео је исто кратко и умро 1887. године.<ref>Павле Васић: "Уметничка топографија Панчева", Нови Сад 1989. године</ref> Портретисао је сина Марка.

У својој 32 години, ([[18651867.]]) Адам се уписао на [[Минхен]]ску , а две године касније 1869. године и на [[Беч]]ку сликарску академију - коју није завршио. Године 1870—1873. најплодније су раздобље његовог стваралаштва. У то време настају бројне [[литографија|литографије]] са темама из [[Србија|српске]] [[историја|историје]], које ради сам или у друштву са [[Павле Чортановић|Павлом Чортановићем]] (Косовски циклус). После 1874. године његова сликарска активност замире, да би поново, али са мало успеха, оживела последњих година његовог живота (1885—1886).

Икона "Св. Саве" налазила се у Матици српској почетком 20. века. Продао ју је Матици као становник Панчева, за 100 ф.
По Лазар Николићу он је "био врло снажан у својим композицијама".

У Бечу је издавач његових 12 литографија био Х. Герхарт. Литографије "Косовски циклус": "Кнежева вечера"; "Смрт цара Душана Силног";