|
== Биографија ==
Стивен Харпер је рођен у [[Торонто|Торонту]], а у младости се запослио у нафтној индустрији у провинцији [[Алберта|Алберти]]. Тамо је похађао [[Универзитет у Калгарију]], где је магистрирао из економијеекономију.
За време школовања је подржавао је [[Либерална партија Канаде|Либералну партију]] и био је члан њене омладинске организације. Но, његов боравак у Алберти и искуства у нафтној индустрији натерали су га натерала да одбаци либерале и њихову нафтнуенергетску политику, па се средином 1980-их придружио тадашњој [[Прогресивна конзервативна партија|Прогресивној конзервативној партији]]. Врло брзо се разочарао и у њих те је [[1987]]. био један од учесника оснивачке скупштине десничарске [[Реформска партија (Канада)|Реформске партије]], која се залагала за већу аутономију западних провинција у оквиру Канадске конфедерације.
Харпер се први пут за [[Парламент Канаде|Парламент]] такмичио [[1988]], али је поражен од стране конзервативног кандидата. Године [[1993]]. је изабран каоје за посланикпосланика изборне јединице Калгари Вест. С временом се, збогЗбог ставова које је држао екстремним,с временом се почео ограђивати од Реформске странке, па је улагао напоре да се Прогресивна конзервативна партија, која је била готово потпуно збрисана на изборима 1993. године, и Реформска странка уједине како би створиле десну алтернативу доминирајућим либералима.
Ти напори нису уродили плодом, али се Харпер укључио у рад [[Канадска алијанса|Канадске алијансе]], нове странке која је ујединила бивше чланове Реформске и десне чланове Прогресивне конзервативне странке. Године [[2002]], на страначким изборима је поразио вођује лидера Алијансе Стоквела Деја и постао нови вођа странке.
У октобру [[2003]]. су, дуги и напорни преговори између Прогресивне странке и Канадске алијансе коначно завршилису окончани стварањем нове [[Конзервативна партија Канаде|Конзервативне странке]]. Харпер је на унутарстраначким изборима [[20. март]]а [[2004]]. постао вођа нове странке. Ту је странку водиопредводио на изборима 2004. године и, упркос поразу, добио је похвале због повећања броја десничарских посланика.
На изборима [[2006]],. биолиберали јесу предметсе жестокеу кампањесвојој одкампањи странежестоко либерала,обрушили којина суњега ганастојећи настојалида га представитипредставе као екстремног десничара. Упркос томе, његови конзервативци су освојили релативну већину у [[Дом комуна Канаде|Дому комуна]], доњем дому [[Парламент Канаде|Парламента Канаде]].
Дана [[6. фебруар]]а 2006. је преузео дужност [[Премијер Канаде|премијера Канаде]]. На том положају задржао се све до 2015, кад је изгубио на изборима, а на месту премијера Канаде заменио га је Џастин Трудо.
| 