Плод — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 5:
[[Датотека:Fruitshop.JPG|thumb|250п|Плодови у [[Нагар]]у, [[Химачал Прадеш]], [[Индија]]]]
[[Датотека:Bartolomeo Bimbi.jpg|thumb|250п|Колекција лимуна породице [[Медичи]] (Bartolomeo Bimbi, [[1715]].)]]
[[Датотека:vaccinium.jpg|thumb|250п| Бобице су једноставни меснати плод.
У смеру казаљке на сату, од горе десно:<br /> [[брусница|бруснице]],<br /> лињон бобице,<br /> [[боровница|боровнице]] и<br /> црвене америчке боровнице]] [[Датотека:Lilyfruit.jpg|upright|thumb|250п| Плод капсула једног љиљана (''[[Lilium]]'' sp.)]]
Линија 42 ⟶ 44:
{| border=1 {{table}}
|+ '''подела плодова'''
!colspan="3"|А) ПРОСТИ
!Б) СЛОЖЕНИ
!В) ЗБИРНИ
|-
!1. пуцајући
Линија 153 ⟶ 155:
== Дистрибуција семена ==
Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од [[Биолошко распршивање|начина дистрибуције]] њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, [[Dehiscence (botany)|експлозивном дехисценцијом]], водом, или ветром.<ref name="Capon198">{{
Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су -{''[[Xanthium]]''}- и -{''[[Proboscidea]]''}-.<ref>{{cite book
Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., [[Пражњење столице|дефекацијом]]). Слично томе, хранљива, уљаста језгра [[Орашасти плодови|ораха]] привлаче глодаре (као што су [[веверица|веверице]]), које их [[hoarding|сакупљају]] у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да
Други плодови су природно издужени и спљоштени, и тако постају танки, попут [[крило|крила]] или [[хеликоптер]]ских пропелера, e.g., плодови [[Брест (биљка)|бреста]], [[јавор]]а, и [[лирово дрво|лировог]] дрвета. Ово је један од [[еволуција|еволуционих]] механизама да се повећа дисперзионо растојање од родитеља, путем ветра. Друго ветром преношено воће има мале [[папус]]е, e.g., [[маслачак]], -{''[[Asclepias]]''}-, -{''[[Tragopogon]]''}-.<ref name="Capon198" />
Линија 163 ⟶ 165:
Плодови [[Кокосова палма|кокосове палме]] могу да плутају хиљадама миља у океану и тим путем шире семе. Други плодови који се могу ширити водом су -{''[[Nypa fruticans]]''}- и -{''[[Pandanus]]''}-.<ref name="Capon198" />
Неки плодови избацују семе на знатна растојања (до 100
== Употреба ==
[[Датотека:Stewed nectarines.JPG|thumb|[[Бресква|Брескве]] су једно од многобројних плодова који се могу лако скувати.]]
Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су [[јабука]], [[киви]], [[манго]], [[бресква]], [[крушка]], и [[лубеница]]) су комерцијално доступни као [[човек|људска]] храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим [[Конзервисање|презервираним]] облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (e.g., [[торта]]ма, [[колач]]има, [[сладолед]]у, [[пециво|пецивима]], или [[јогурт]]у) или пићима, као што су воћни сокови (e.g., соко од [[јабука|јабуке]], [[грожђе|грожђа]], или [[поморанџа|поморанџе]]) или [[Алкохолно пиће|алкохолним пићима]] (e.g., [[вињак]], [[воћно пиво]], или [[вино]]).<ref>{{cite book
Многа „поврћа” у кулинарском ''говору'' су ботаничка воћа, укључујући [[паприка|паприку]], [[краставац]], [[Плави патлиџан|патлиџан]], [[Боранија|боранију]], [[Бамија|бамију]], [[дулек]], [[Тиква голица|тикву]], [[парадајз]], и [[тиквица|тиквицу]].<ref>{{cite book
=== Нутритивна вредност ===
[[Датотека:Fruit Nutrition.png|thumb|400px|Свака тачка се односи на послуживање од 100
Свежи плодови генерално имају висок садржај [[влакна|влакана]], [[витамин Ц|витамина Ц]], и [[вода|воде]].<ref name=Hulme1970>{{cite journal |year=1970
=== Непрехрамбена употреба ===
Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:
* Плодови [[Myrica|мирике]] садрже восак који се често користи за прављење свећа;<ref>{{cite book
* Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (e.g., -{''[[Lunaria annua]]''}-, -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[лотос]], -{''[[Asclepias]]''}-, [[Proboscidea (биљка)|-{''Proboscidea''}-]], и [[пшеница]]). [[Ornamental plant|орнаментално дрвеће]] и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући [[Каликарпа|каликарпу]], -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[божиковина]], -{''[[Pyracantha]]''}-, -{''[[Skimmia]]''}-, и -{''[[Viburnum]]''}-.<ref>{{cite book
* Плодови [[мак]]а су извори [[опијум]]а, који садржи дроге [[кодеин]] и [[морфин]], као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек [[оксикодон]].<ref>{{cite book
* Плодови [[маклура]] се користе за одбијање [[Бубашвабе|бубашваба]].<ref>{{cite book
* Многи плодови пружају [[природна боја|природне боје]] (e.g., [[трешња]], [[дуд]], -{''[[Rhus]]''}-, и [[орах]]).<ref>{{cite book
* Сушени [[gourd|калабаси]] се користе као кућице за птице, шоље, декорација, судови, музички инструменти, и бокали за воду.
* [[Бундева|Бундеве]] се резбаре у [[Џек-о'-Лантерн]]е за [[Ноћ вештица (празник)|Ноћ вештица]].
* Плодови [[Чичак|чичка]] или -{''[[Xanthium]]''}- су инспирисали изум [[велкро]] састава.<ref>{{cite book
* [[Кокос]]ова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.<ref>{{cite web |url= http://www.coconut.com/museum/uses.html |title= The Many Uses of the Coconut |accessdate= 2006-09-14 |publisher=The Coconut Museum}}</ref>
* Воће је често предмет слика [[мртва природа|мртве природе]].
Линија 193 ⟶ 195:
== Безбедност ==
Ради [[Безбедност хране|безбедности хране]], [[Centers for Disease Control and Prevention|-{CDC}-]] препоручује коректно руковање воћем и његовом припремом да би се умањио ризик од [[Контаминација хране|контаминације хране]] и [[
Сво воће и поврће треба опрати пре употребе. Та препорука исто тако важи за плодове са кором или кожом која се не једе. То треба да буде урађено непосредно пре припреме или јела да би се избегло прерано кварење.
Линија 200 ⟶ 202:
== Алергије ==
Алергије на воће сачињавају око 10 процената свих алергија изазваних храном.<ref>{{cite web|url=http://www.aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 |title=Asthma and Allergy Foundation of America |publisher=Aafa.org |accessdate=2014-04-25}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=qS8DqmZLHPUC&pg=PA171&dq=fruit+peel+allergen#v=onepage&q=fruit%20peel%20allergen&f=false |title=The Wellness Project |
== Складиште ==
Свим плодовима користи одговарајућа њега након жетве, и код многих плодова, биљни хормон [[етилен]] узрокује [[сазревање]]. Стога је за многе плодове чување у ефикасном [[хладни ланац|хладном ланцу]] оптималан приступ складиштењу, чији је циљ продужавање употребног века.<ref name=pxkf>Why Cold Chain for Fruits: {{cite web
== Напомене ==
Линија 213 ⟶ 215:
== Литература ==
* {{Cite book |last=Capon|first=Brian |title=Botany for Gardeners |url=https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal |date=February 25, 2005 |publisher=Timber Press |id=ISBN 0-88192-655-8 |pages=198–199}}
{{refbegin|30em}}
* Којић, М: Ботаника, [[Научна књига]], Београд, 1989.
Линија 219 ⟶ 222:
* Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, [[Научна књига]], Београд, 1988.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
* -{Gollner, Adam J. (2010). ''The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession''. Scribner.}-. {{
* -{Watson, R.R. / Preedy, V.R. (2010, eds.). ''Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables''. Academic Press.}-. {{
* Wolfgang Franke: ''Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.'' 6.
* Jules Janick, Robert E.
* Odilo Duarte, Robert Paull: ''Exotic Fruits and Nuts of the New World.'' CABI
* James A.
* Helmut Pirc: ''Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten.'' Leopold Stocker Verlag
* Philip A. Clarke: ''Aboriginal Plant Collectors.'' Rosenberg
{{refend}}
|