F-16 фајтинг фалкон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 220:
Након неколико година, оформљене су још по једна линија производње и монтаже, у [[Турска|Турској]] и у [[Јужна Кореја|Јужној Кореји]]. Турска ваздухопловна индустрија, произвела је 232 примерка -{F-16}-, по стандардима партија 30/40/50, а после [[2010]]. године, производили су и опције партија 46 и 40. Ваздухопловна индустрија Јужне Кореје, произвела је 140 авиона по стандарду партије 52. Ако се [[Индија]] определи за опремање свог ваздухопловства са -{F-16IN}-, произвешће код себе, по лиценци, најмање 140 авиона тога стандарда.
 
Џенерал дајнамикс почео је производњу -{F-16}-, крајем 1975. године, а први предсеријски једносед -{F-16А}-, завршен је [[20. октобар|20. октобра]] [[1976]]. године. Полетео је [[8. децембар|8. децембра]], а двосед -{F-16B}- [[8. август]]а [[1977]], године. Авион -{F-16}-, развила је корпорација [[Џенерал дајнамикс]], за потребе [[Америчко ратно ваздухопловство|америчкогАмеричког ратног ваздухопловства]]. Џенерал дајнамикс је производио тај авион, све док није продао цео програм, Локидовој корпорацији [[1993]]. године, а затим је настала нова фирма, под називом [[Локид Мартин]] ({{јез-енг|Lockheed Martin}}), после Локидовог спајања са Мартин МариетомМаријетом [[1995]]. године. Од тада су сви послови тога програма у одговорности фирме Локид Мартин.
 
Први авион -{F-16}-, у деловима, стигао је у [[Европа|Европу]], [[9. јун]]а 1978. године, авионским транспортом. У европске фабрике, масовно и континуално стизали су делови и подсклопови за -{F-16}- и то: 116 авиона за Белгију, 58 за Данску, 102 за Холандију и 72 за Норвешку. [[Америчко ратно ваздухопловство]] је наручило 650 примерака -{F-16}-, а први је стигао у ескадрилу [[26. јануар]]а [[1979]]. године.