F-16 фајтинг фалкон — разлика између измена

== Развој и производња ==

=== Лаки ловац ===

[[Датотека:YF-16 VASC.JPG|Снимак -{YF-16}-, при динамичком (вибрационом) испитивању структуре, у лабораторији Свемирског центра у [[Вирџинија|Вирџинији]]|десно|мини|250п]]

 

=== Ловац бомбардер ===

[[Датотека:F-16 Fighting Falcon - Turkish Air Force.jpg|[[Турска|Турски]] -{F-16}-, снимљен на аеромитингу, на аеродрому Батајница (код Београда), 13. септембра 2009. године|лево|мини|250п]]

 

[[Америчко ратно ваздухопловство]], имало је неколико озбиљних разлога да се опреми са авионом -{F-16}- фајтинг фалкон. Прво, четири земље чланице Северноатлантског савеза (НАТО): [[Белгија]], [[Данска]], [[Холандија]] и [[Норвешка]], су тражиле замену за своје -{F}--104-{G}-, ловачко-бомбардерске варијанте од [[F-104 старфајтер]]а пресретача. Штавише, они су тражили и да запосле своју авио-индустрију са лиценцном производњом неког новог авиона. Почетком [[1974]]. године, они су направили начелан договор са Америком, да ако њихово [[ваздухопловство]] уведе нови лаки ловачки авион у своје наоружање, да ће и они размотрити наруџбину истих. Друго, док ратно ваздухопловство Америке још није било посебно заинтересовано за одговарајућег ловца за супериорност у ваздушном простору, наметала се и њима потреба за планирање замене њихових, већ застарелих авиона [[F-105 стандершиф]]. Треће, [[Конгрес Сједињених Америчких Држава|Конгрес]] је тражио да се постигне већа унификација борбених авиона (посебно ловаца), у ратном ваздухопловству и у морнарици. Ови захтеви, релативно се добро међусобно допуњавају, али су рокове испоруке диктирале ургентне потребе четири европска савезника. Они су већ били формирали усаглашен захтев за обезбеђење мултинационалног ловца, што је био и одређен притисак на Америку, због чега је ваздухопловство убрзано одлучило са избором стандарда између -{F-16}- и -{F-17}-, у мају [[1975]]. године. Притисак је посебно био велики, пошто је програм имао обележје „посла столећа”, што се на крају и испоставило. [[Европа|Европске]] земље и њихова ваздухопловна индустрија, били су стратегијски заинтересовани, да они опремају ваздухопловства припадника [[НАТО]] алијансе, са масовним унификованим авионом. Посебно је био заинтересован [[Француска|Француски]] Марсел Дасо да пласира свој [[Мираж F-1]] и [[Шведска]] свог Вигена у варијанти САБ -{37E}- еврофајтер. Цела кампања, пропраћена је свестраним и интезивним лобирањем. На крају је ипак оправдано постао масовни авион НАТО пакта авион -{F-16}-, али је за то морао да задовољи широк спектар захтева и потреба великог броја корисника. Првенствено је трансформисан у вишенаменског [[ловачко-бомбардерски авион|ловца-бомбардера]], а кроз већи број варијанти и у ширу лепезу других намена. -{F-16}- је почео свој живот као експериментални авион, а доживео је масовну серијску производњу, једног од најзначајнијих и најмасовнијих типова авиона века, као главни ослонац НАТО савеза за превласт у ваздушном простору. Тога нису били свесни ни почетни наручиоци његовог развоја, ратно ваздухопловство Сједињених Америчких Држава и ако је убрзо почео његов пројекат да се помера од почетне дефиниције, према [[ловачко-бомбардерски авион|ловцу-бомбардеру]].

** Ваздух-тло (земља / море)

*** 6 × -{AGM-45}- Шрик

*** 6 × -{AGM}--88 Харм (против-радарска)

*** 2× -{AGM-84}- Харпун (против-бродска) или

==== -{F-16XL}- ====

{{главни чланак|Џенерал дајнамикс F-16XL}}

 

'''Џенерал дајнамикс -{F-16XL}-''' је експериментални -{F-16}- са [[делта крило]]м, за истраживање [[аеродинамика|аеродинамике]] на надзвучним брзинама за оптимизацију маневра. Површина крила је повећана за више од два пута, у односу на базни -{F-16}-. Резултат тих истраживања је супер-крсташ (крстарење на надзвучним брзинама), без укључивања допунског сагоревања мотора.

У другој половини [[1980]]. године, почеле су модификације једног једноседа и једног двоседа у варијанту -{F-16XL}-, са уградњом делта крила. У тој функцији је продужен труп авиона за 1420 -{mm}- (760 -{mm}- носни део и 660 -{mm}- на задњем делу трупа). Задњи део трупа је закренут, на горе, за 3 степена, због већих нападних углова полетања и слетања са делта крилом. -{F-16XL}- има двоструку носивост у односу на базни -{F-16}-, а и за 82% већи долет, због већих унутрашњих капацитета за смештај горива.

 

 

{{clear}}

Током рата у Авганистану, у периоду од маја 1986. до јануара 1989. године, Пакистански F-16 бранили су од уљеза из Авганистана, а изгубили су један F-16 од авганистанских снаага. Совјетски [[МиГ-23|МиГ-23МЛД]] авион је оборио пакистански -{F-16}-А, који је ушао у авганистански ваздушни простор.<ref name="МиГ-23 на Ближнем Востоке"/>

 

 

Пакистанско ваздухопловство је користило своје F-16 у разним страним и унутрашњим војним вежбама, као што су „Индус Виперс” вежби у 2008. године, спровене заједно са Турском. Од маја 2009. године, Пакистанско ваздухопловство је такође користило свој F-16 флоту да нападну милитантне положаје и подржавају операције пакистанске војске у северозападној Пакистану против побуне талибана. Од новембра 2011. године, пакистански F-16 су извели 5.500 операционих летова. Више од 80% од све одбачених експлозивних средстава су ласерски вођене бомбе.