Момчило Ђујић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 53:
Када је у јулу 1941. српско становништво Книнске крајине дигло [[устанак у НДХ 1941.|устанак против НДХ]], Ђујић се из Кистања вратио у [[Стрмица (Книн)|Стрмицу]]{{sfn|Јелић-Бутић|1986}}, где води народ у борбу против [[усташе|усташа]].
 
Међу устаницима је убрзодошло до раскола око тога треба ли се борити само против НДХ или и против окупатора уопште. Фракција око Ђујића је закључила да с Италијанима треба сарађивати у замену за оружје, опрему и заштиту од усташке одмазде. Убрзо је дошло до поделе на две фракције - једна, којом је све више доминирала [[Савез комуниста Хрватске|Комунистичка партија Хрватске]], која је водила борбу против окупатора и њихових слугу; друга, којом је доминирао Ђујић и његови истомишљеници, сматрао је да устаници треба да се боре једино против НДХ, па и Хрвата уопште, али не и против Италијана. Према свједочењима италијанског генерала Ђованија Експозита која је описао у својој књизи „Трст и њогова одисеја“, Срби су прилазили Италијанима из очаја, односно да би се тиме спасили од усташких покоља.
 
У то време Ђујић сматра да деловање Комунистичке партије Хрватске представља велику опасност за православно становништво тих крајева. На састанку са Италијанима у селу [[Пађене]] 26. августа 1941. Ђујић и други српски прваци су склопили споразум о сарадњи. {{sfn|Поповић|1988|p=50}}{{sfn|Јелић-Бутић|1986}} Одговор комуниста на овај састанак је било заседање делегата народноослободилачких герилских одреда за Босну и Лику којим је председавао [[Марко Орешковић]], а по неким подацима присуствовао му је и сам Ђујић, иако је његов став о непружању отпора Италијанима био познат.