Олибрије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{Authority control}} |
м Поправљене везе: Лав I → Лав I (византијски цар) |
||
Ред 28:
Када су [[Вандали]] предвођени [[Гејсерих]]ом [[пљачка Рима 455.|опљачкали]] [[Рим]] [[455]]. године, Олибрије је побегао у [[Цариград]]. Могуће да је пре бекства био већ био верен са Плацидијом, млађом ћерком [[Валентинијан III|Валентинијана III]] и Лициније Еудоксије. И [[Лицинија Евдоксија|Лицинија Еудоксија]] и њене две ћерке биле су одведене као драгоцени таоци у Картагину након [[пљачка Рима 455.|пљачке Рима]]. По каснијем ''Житију Данила Столпника'' Олибрије је током боравка у Константинопољу обишао светитеља коју му је предсказао да ће се Плацидија вратити из заробљеништва. Док се Еудокија удала у [[Картагина (град)|Картагини]] за Гејсериховог сина [[Хунерих]]а, Плацидија и њена мајка су око [[460]]. дошле у Цариград. После 460. Олибрије и Плацидија су се венчали и, по [[Ускршња хроника|Ускршњој хроници]] са почетка 7. века, заједнички су обновили цариградску Цркву св. Еуфемије. У [[византијско царство|источноримској]] престоници Олибрије је 464. био један од конзула а носио је и виску титулу ''патрикија''.
Олибрије је био у добрим односима са Гејсерихом чији му је син био пашеног. Краљ Вандала и Алана је у два наврата покушао да Олибрија постави на престо Западног римског царства. Тек када је западноримски цар [[Антемије]], штићеник источноримског цара [[Лав I (византијски цар)|Лава I]], дошао у директан сукоб са [[Рицимер]]ом, најутицанијим војсковођом у Италији, цариградски двор је послао Олибрија као посредника. По [[Јован Малала|Јовану Малали]] и Ускршњој хроници, Олибрије је требало да утаначи споразум између Антемија и Рицимера и затим отплови у [[Африка (провинција)|Африку]] и склопи мир и са Гејсерихом. Међутим, Олибрије не само да није помогао Антемију, већ се удружио са Рицимером и наметнуо за новог владара Западног римског царства. И пре него што је Антемије званично збачен, Олибрије је априла 472. проглашен за цара. Након тога Антемије је свргнут и убијен, али се то показало као последњи Рицимеров тријумф пошто је моћни војсковођа умро [[18. август]]а. Олибрије га није задуго надживео пошто је умро од хидропсије 2. новембра исте године.
Олибријева супруга и њихова ћерка [[Анција Јулијана]] остале су у [[Константинопољ]]у. Политички престиж и богатство омогућили су потомцима Анције Јулијане да одиграју важну улогу у Цариграду кроз читав 6. век.
| |||