Душанов законик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 4:
 
== Садржина Законика ==
Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила. У неким члановима [[Стефан Душан]] директно упућује на Законоправило (чланови 6, 8, 11, 101, 109 и 196). Једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права<ref>[https://web.archive.org/web/20090530034439/http://www.alanwatson.org/sr/kutak/vezbe/ekloga.pdf Wayback Machine<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>. Велика је сличност чланова 171 и 172 Законика (који прописују независност судства) са деловима из византијског зборника Василике (књига VII, 1, 16-17), које су биле византијска прерада [[Јустинијанов зборник|Јустинијановог зборника]]<ref>[http://www.constitution.org/sps/sps.htm S. P. Scott: The Civil Law], Приступљено 1. 4. 2013.</ref><ref>[http://web.upmf-grenoble.fr/Haiti/Cours/Ak/ ::: The Roman Law Library (Last Update : July 20, 2012 )], Приступљено 1. 4. 2013.</ref>.
 
Првих 38 чланова посвећено је цркви, затимњеним служитељима и поседима, следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, aа потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, [[Себри|себара]] (кметови и земљорадници). У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан (према издању Стојана Новаковића из 1898. године)<ref name="EN">''[[Народна енциклопедија]], Ст. Станојевић, Загреб, 1925—1929.''</ref>, али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. ЗаконикОдредбе сачињавазаконика јединственурегулишу правнуразноврсне целинуобласти заједноправа, саали двањихов византијскациљ правнаније акта:да Законбио царада Јустинијанапредвиди (Јустинијановсве зборник)случајеве, ивећ скраћенасамо [[Синтагманова Матије Властара]]питања.
 
 
Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена [[Синтагма Матије Властара]].
 
[[Датотека:Car Dušan, Manastir Lesnovo, XIV vek, Makedonija.jpg|десно|мини|Цар Душан, фреска из [[Манастир Лесново|манастира Лесново]], око [[1350]].]]
[[Датотека:Dusanova Srbija200.jpg|десно|мини|Србија у време цара Душана, око [[1350]].]]
 
Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара [[Срби|Срба]] и [[Грци|Грка]] (у оригиналу: '''''цар Србљем и Грком''''') [[1346]]. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник [[Списак византијских царева|Византијских царева]], а [[Српско царство]] је требало да наследи [[Византијско царство]]. [[Србија]] је преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право, а Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај [[Српска православна црква|српске цркве]] и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, [[Грађанско право|грађанскоправне]] и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за [[Устави Србије|устав]] средњовековне [[Србија|Србије]]. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику.
Наиме, српска држава је и пре законика познавала разне правне норме које су се бавиле односима међу људима, функционисање институција и деловање владаревих службеника.
 
Још приликом оснивања аутокефалне српске цркве, Свети Сава је превео византијски зборник црквених права [[Номоканон]] (Законоправило), који је садржао и правила имовинског права, прописе о грађењу и друго. У Србији се преко Законоправила Светог Саве већ 130 година примењивала римско-византијско право. Постојала су и два мања правна текста: Земљораднички закон и Закон цара Јустинијана преведена са грчког, који су регулисали односе земљорадника и нека питања о наслеђивању. Законску снагу су имале и повеље Душанових предходника, које су регулисале обавезе поданика над црквеним властелинствима, судску надлежност над њима и сличне предмете. Повеље владара издате Дубровчанима које су прописивале начине суђења на њиховим међусобним споровима. Осим писаних извора права, велику улогу је имало и обичајно право, чије су норме, мада нису биле записане, биле познате и преносиле су се с колена на колено и прожимале се кроз све области друштвеног живота, заједно с обичајима и веровањима, а важило је за мале друштвене заједнице, из којег су изашла и права о положају и правима владаоца и дужностима поданика.
 
Душанов законик је представљао потпуно уједињење српског и византијског правног поретка у читавој држави. Цар Душан је желео да са једне стране Закоником ојача централну власт и учврсти државу, а са друге стране да обузда захтеве српске велике властеле, која се у доба његових освајања прекомерно осилила и својим децентрализмом слабила државну власт. Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај [[Српска православна црква|српске цркве]] и властеле, Законик је садржао и прописе брачног права, [[Грађанско право|грађанскоправне]] и кривичноправне прописе, као и правила судског поступка. С обзиром на ширину области друштвених односа које је уређивао, Законик се може сматрати за [[Устави Србије|устав]] средњовековне [[Србија|Србије]]. Нема података о реаговању српске велике властеле и о њеном могућем противљењу овом Законику.
 
У сваком случају, ситуација у Србији се разликовала од ситуације у [[Чешка|Чешкој]] у исто време. Тамо се властела отворено и успешно супротставила законодавном покушају [[Карло IV, цар Светог римског царства|Карла IV]]. Одлучан отпор чешке велике властеле (панова) спречио је да Majestas Karolina буде усвојена у Сејму.
 
Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро ([[1355]]), aа српска држава ускоро дошла под [[Османско царство]] ([[1459]]), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до [[18. век]]а. Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из [[Струга|Струге]] ([[14. век]]). После њега следи препис из [[Призрен]]а ([[15. век]]), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих. Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
 
== О издањима Душановог законика ==