Поврће — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
. |
||
Ред 68:
* ферменти који стварају оптималну средину неопходну за функционисане целокупног организма
Поврће је сиромашно [[протеин|беланчевинама]] и скоро не садржи [[масти]], те све то помаже организму да се ослободи од несагорелих материја и спречава нагомилавање масноће. Многе врсте поврћа не заостају за [[хлеб]]ом и [[млеко]]м по садржају беланчевина<ref>
[[Целулоза]] је структурна материја и несварљив састојак биљних ћелија. Сматра се да поврће, нарочито у свежем стању, представља важан извор [[витамин]]а. У поврћу највише има витамина ''Ц'' (у [[паприка|паприци]], [[купус]]у, [[спанаћ]]у, [[кељ]]у, [[келераба|келераби]], [[кромпир]]у, лиснатом поврћу), затим витамина ''А'' ([[кељ]]у, [[спанаћ]]у, [[шаргарепа|мркви]], [[парадајз]]у, [[зелена салата|зеленој салати]], [[купус]]у, [[целер]]у) и витамина ''Б'' (у [[кељ]]у, [[купус]]у, [[спанаћ]]у, [[Грашак|грашку]], [[кромпир]]у, [[парадајз]]у). Поред ових поврћа у поврћу се налазе и витамин ''Е'' и ''К'' и извесна мала количина витамина ''Д''. Значај витамина је у томе што су они неопходни за одржавање нормалног здравља у доба развоја и раста организма. Витамини су потребни у малим количинама али њихов недостатак изазива различите поремећаје у организму као што је авитаминоза.<ref>[http://www.bezgluten.net/content/uvod-u-povrce -{Увод у поврће}-], Приступљено 27.10.2013.</ref>
Ред 102:
''Сечењем'' се повећава површина која се излаже конзервирању. Сечењем се омогућава брзе испаравање воде и убрзавају се ензимске реакције. Поврће се сече на резанце, коцкице и друге облике.
''Хлађењем'' се зауставља рушилачко дејство температуре на ткива плода.<ref>
Прерадом и конзервирањем добијају производи од поврћа као што су:
| |||