Велике сеобе Срба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.149.83.36 (разговор) на последњу измену корисника MareBG
Ред 19:
Године [[1690]]. у [[Београд]]у је одржан црквено-народни сабор. Срби су поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и послали су га аустријском цару [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополду I]] и тражили су од њега да дозволи да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је повељу у којој им дозвољава да се населе све до [[Будим]]а и [[Коморан]]а и гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.<ref>{{cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/English/Arhivi/SremskiKarlovci.pdf |title=Archives in Sremski Karlovci |format=PDF |date= |accessdate = 30. 1. 2014.}}</ref>
 
Око 37.000 српских породица прешло је у Аустрију, што је најмање 185.000 људи, а само око Приштине 360 села cuје bila opustošena !!!опустело.<ref>{{cite web|url=http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0351-0050/2008/0351-00500833175N.pdf |title=Несторовић Милош: ЕТНОДЕМОГРАФСКИ ПРОБЛЕМИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ|pages=176|publisher=Scindeks-clanci.nb.rs|date= |accessdate = 30. 1. 2014.}}</ref>
{{Срби}}
 
== Друга сеоба Срба ==
Период аустријске владавине потрајао је две деценије (1718—1739). Наиме, након новог [[Руско-аустријско-турски рат (1735—1739)|аустријско-турског рата 1737—1739.]], [[Београдски мир|Београдским миром]], [[Турска]] је повратила изубљене територије и поново је граница uspostavljenaупостављена на [[Сава|Сави]] и [[Дунав]]у, а [[Београд]] је постао средиште [[пашалук]]а. Поновно успостављање турске власти довело Друге велике сеобе Срба. Плашећи се турске одмазде, Срби су на челу са [[патријарх]]ом [[Арсеније IV Јовановић Шакабента|Арсенијем IV Јовановићем]] кренули у [[Аустрија|Аустрију]] [[1740]]. године.<ref>Читанка првог Српског устанка, март 2006., Издавач: ‘‘НИП Дечје новине — Издавачка делатност д. о. о.‘’</ref> Турци су на разне начине покушавали да придобију Србе у Београдском пашалуку, због близине границе и због тога су им давали разне привилегије. Притисак на српско становништво у пашалуку био је знатно мањег интензитета него у другим деловима Турске, а и [[Читлучење]] је било мање изражено у Беогардском пашалуку. Друга велика сеоба Срба је по броју исељеника и последицама знатно мања.
 
<gallery>