Чанад (Чонград) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 31:
Годишње су у Чанаду одржавана по четири вашара, у терминима: 14. фебруар, 7. мај, 6. октобар и 11. новембар.<ref>"Даница", календар, Беч 1827. године</ref>
Године 1905. Мађарски Чанад је велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>▼
== Срби у Чанаду ==
У [[16. век]]у забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски [[Срби]] су били граничари. Нарочито је у историји значајан период поморишке војне границе (1702-51.), када су села у [[Поморишје|Поморишју]] била гранична ка [[османско царство|отоманској]] територији. После развојачења ове области већи број месних [[Срби|Срба]] напустио је своја огњишта и преселио се у јужну [[Русија|Русију]]. За Чанад постоји податак да је чак 80% месних Срба напустило насеље. Пусту земљу убрзо су населили [[Мађари]] и [[Румуни]].
Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref> Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.
Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, машовитој основној школи у Мађарском Чанаду.
У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].▼
Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
▲Године 1905. Мађарски Чанад је велика општина у Маковском срезу. Ту живи 3025 становника у 638 домова. Доминирају Румуни којих има 1861, док је Мађара 289 житеља.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
▲У селу је и даље живео приметан број [[Срби|Срба]]. Нпр., по попису из [[1910]]. године они су чини око 20% сеоског становништва (или око 600 душа). Међутим, после [[Први светски рат|Првог светског рата]] већи део преосталог [[Срби|српског становништва]] се иселио у српске делове новоформиране [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
Српски новинар је посетио 1925. године српска места у околини Сегедина и Макоа. За Чанад је приметио да се налази на жељезничкој прузи Мако-Арад. Ту је живело тада око 300 православних Срба у 300 домова, а поседовали су десетину атара. Црквена општина је била власник око 50 јутара земље. Стару православну цркву "отели су Румуни", а Срби су подигли нову 1880. године. Међутим у њој 1925. године није служио парох, јер га није било.<ref>"Време", Београд 1925. године</ref>
|