Христофор Жефаровић — разлика између измена

Најпре пошао у неки оближњи манастир да постане јеромонах, али је дошао само до чина јерођакона (пре 1748).

Године 1741. превео је дело Хрвата, Павла Ритера Витезовића „Оживљена Хрватска“, која садржи хрестоматију (измишљену и стварну) свих српских краљева, царева, и владара од римског доба до турске окупације. ДелоЖефаровић је посвећенододадао Патријархуту српскомгалерију Арсенијуод 29 ликова,<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref> заједно са сликом Стефана Немањића, и самог српског патријарха Арсенија IV ШакабентиЧарнојевића Шакабенте, којем је то дело и било посвећено.<ref>стр. 155: https://web.archive.org/web/20090920065346/http://www.crohis.com/knjige/klaic-vitezovic/poglavlje7.pdf</ref> Међу светитељима међутим нашли су се Св. Давид цар бугарски, Св. Теофилакт архијереј бугарски, а за српског краља Милутина, који се посветио, наводи само да је "мироточец који је у Софији". Његов избор "наших" светитеља је чудан и тешко објашњив, јер се руководио чудном логиком.

Христофор Жефаровић је радио за духовни препород и српског и бугарског народа, јер је сматрао да је то један исти „илирски“ народ. Павле егзарх Ненадовић га је прозвао „фанатиком бугарске домовине и кинловером Илирског царства“. Жефаровић је наводио да ради за „нашу домовину српску“, и потписивао се као „универзални Иллыро-Расциан сликар"(иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф) 17511741. године<ref>"Српски летопис", Нови Сад 1872. године</ref>. У свом завету, он је изричито навео да су његови сродници „били бугарске националности“ из Дојрана. Наш историчар Иларион Руварац, познат по контрадикцији, пише о њему, као "бугарском зографу".<ref>"српски сион", карловци </ref> Етничка припадност Жефаровића је предмет спора између појединих бугарских и српских историчара. Недавно, појавила се теза да је био етнички Македонац.