Христофор Жефаровић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Националност и етничка припадност: обрисао сам тезе које нису поткрепљене већ предпостављене; ако аутор исте напише - .прихватам! |
|||
Ред 33:
У то доба смањује се потреба за зидним сликарством и расте тражња за графиком. Због тога се и Жефаровић преоријентише на графику. Он је сам резао своје бакарне плоче, и помоћу њих штампао своје књиге.<ref>"Дело", Београд 1911. године</ref> Уз овај економски разлог, треба истаћи и жељу тадашњег патријарха Арсенија IV Јовановића Шакабенте да уз себе има бакроресца илирске крви. Тад одлази у Беч код Томе Месмера, чувеног бакроресца. Из овог периода најпознатија му је композиција ''Свети Сава са'' ''српским светитељима дома Немањиног'' Потом следи ''Стематографија'', ''Свети Теодор Тирон Стратилат, Свети Никола, Свети Јован Владимир, Свети Кузман и Дамјан.''
Године 1741. превео је дело Хрвата, Павла Ритера Витезовића „Оживљена Хрватска“, која садржи хрестоматију (измишљену и стварну) свих српских краљева, царева, и владара од римског доба до турске окупације. Жефаровић је додадао ту галерију од 29 ликова,<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref> заједно са сликом Стефана Немањића, и самог српског патријарха Арсенија IV Чарнојевића Шакабенте, којем је то дело и било посвећено.<ref>стр. 155: https://web.archive.org/web/20090920065346/http://www.crohis.com/knjige/klaic-vitezovic/poglavlje7.pdf</ref> Међу светитељима међутим нашли су се Св. Давид цар бугарски, Св. Теофилакт архијереј бугарски, а за српског краља Милутина, који се посветио, наводи само да је "мироточец који је у Софији". Његов избор "наших" светитеља је
Он 1745. године одлази на хаџилук у [[Јерусалим]], где такође успева склопити неке послове претежно графичке и штампарске. Пут је описан од стране јеромонаха Силвестера који се називао "молер". Игуману Раковачком Јаоникију и двојици калуђера, прикључио се у Београду, Жефаровић - "као вјешт и окретан човек био је од особите помоћи при добивању путног листа, за даље путовање по Турској".<ref>"Источник", Сарајево 1903. године</ref>
| |||