Христофор Жефаровић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 45:
 
== Националност и етничка припадност ==
Етничка припадност Жефаровића је предмет спора између појединих бугарских и српских историчара. Браћа Руварци историографи искачу из српских редова, инсистирајући, мада без много факата, његову тобожњу бугарску народност. Тако Иларион Руварац, познат по контрадикцији, пише о њему, као "Бугарину"<ref>"Стражилово", Нови Сад 1887. године</ref> или "бугарском зографу".<ref>"Српски сион", Карловци 1898. године</ref> Други Руварац, Димитрије пишући о почецима српске књижевности, каже на почетку за "нашег другог књижевног песника" да је био "Бугарин Христифор Жефаровић". Мада се овај потписивао, како сам наводи, са "илирико-расцијан". и говорио о "отаџбини Бугарској" а не о свом роду.<ref>"Стражилово", Нови Сад 1888. године</ref> Тестамент Жефаровића је писан и "потписан" 1754. године у мађарском градићу Токају, и то на грчком језику, што би могло да значи да је у најмању руку био Цинцарин. Недавно, појавила се непоткрепљена теза да је био етнички Македонац.
 
Христофор Жефаровић је радио за духовни препород и српског и бугарског народа, јер је сматрао да је то један исти „илирски“ народ. Павле егзарх Ненадовић га је прозвао „фанатиком бугарске домовине и кинловером Илирског царства“. Жефаровић је наводио да ради за „нашу домовину српску“, и потписивао се као „универзални Иллыро-Расциан сликар"(иллирӥко рассӥанскӥыј обсхтӥыј зограф) 1741. године<ref>"Српски летопис", Нови Сад 1872. године</ref>. У свом завету, он је изричито навео да су његови сродници „били бугарске националности“ из Дојрана.