Алтоман Војиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исправка падежа |
→Владавина: исправка словне грешке |
||
Ред 46:
После смрти војводе Војина почетком [[јесен]]и [[1347]]. године, његове поседе наслеђује његов најстарији син Алтоман. Он се крајем [[Година|године]] жени [[Ратослава Младеновић|Ратославом Младеновић]], са којом [[1348]]. године добија сина [[Никола Алтомановић|Николу (''Алтомановића'')]]. Он је за потребе свадбе затражио од Дубровчана неколико [[брод|лађа]], које су му они уступили тек на захтев самог цара [[Стефан Душан|Душана]], али су том приликом одбили да му за време унапред исплате одређену своту новца на име тзв. ''стонског доходка''.
Већ током 1348. године Алтоман са својим одредима прати цара Душана на успешном походу по [[Епир]]у и [[Тесалија|Тесалији]]. Током наредне године се обнављају непријатељства између бана Босне [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] и српске царевине око западног дела Хума, овог пута због бановог грађења тврђаве на [[ушће|ушћу]] [[Неретва|Неретве]] што је у Србији
После ове Душанове интервенције, одреди бана Босне су скоро у потпуности престали са упадима на просторе српског царства, али је и поред тога велики жупан Алтоман морао бити на сталном опрезу. Наредне године, он је провео управљајући својом облашћу, не упуштајући се у послове царевине Србије, пошто о њему у наредном периоду нема вести.
|