Алтоман Војиновић — разлика између измена

Већ током 1348. године Алтоман са својим одредима прати цара Душана на успешном походу по [[Епир]]у и [[Тесалија|Тесалији]]. Током наредне године се обнављају непријатељства између бана Босне [[Стефан II Котроманић|Стефана II]] и српске царевине око западног дела Хума, овог пута због бановог грађења тврђаве на [[ушће|ушћу]] [[Неретва|Неретве]] што је у Србији противмаченопротумачено као нека врста агресије. Последица тих сукоба били су чести упади трупа бана Босне на простор којим је владао Алтоман, а само [[Гацко]] је неколико пута страдало током њихових похода који су стизали и до [[Котор]]а. После пропасти дипломатских активности уз посредништво [[млетачка република|републике светог Марка]], цар Душан у октобру [[1350]]. године креће са војском на простор бановине Босне. Стефан II се пред њим повукао, тако да је Душан без борбе заузео цео Хум и отпочео опсаду [[главни град|престоног]] [[Бобовац|Бобовца]]. Међутим овај поход је био прекинут изненадним ударом [[Јован VI Кантакузин|Јована Кантакузина]] (1347—1354) на јужне границе српског царства, што је цара приморало да се са својом војском брзо повуче на [[југ]]. Ово повлачење је одмах искористио Стефан II и поново преузео контролу над западним деловима Хума.