Свети синод Краљевине Црне Горе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м у изворима је под 1904.
Нема описа измене
Ред 1:
'''Свети синод Краљевине Црне Горе''' је био највиша црквена власт у [[Краљевина Црна Гора|Краљевини Црној Гори]]. Управљао је свим црквеним пословима и имао једнаку власт као [[Државни савјет Краљевине Црне Горе|Државни савјет]]<ref>Проглашавањем [[Никољдански устав|Никољданског устава]] ([[1905]]) улогу књажеске владе је преузео [[Министарски савјет Краљевине Црне Горе|Министарски савјет]].</ref> у грађанским пословима.
 
КонституисанОснован је [[1904]]. проглашавањем ''Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори''.<ref>[[Књажевина Црна Гора]] је [[1910]]. проглашена за [[Краљевина Црна Гора|Краљевину Црну Гору]].</ref>
 
== Састав ==
Ред 11:
Свети синод се састајао у престоници редовно два пута у години, у прољеће и у јесен. Могао се састајати у престоници и ванредно у свако доба године, кад се истакне потреба. У оба случаја, морала је бити извијештена државна власт о сваком синодском састанку. Вријеме и дан синодског састанка је одређивао митрополит, а кад њега нема, његов замјеник.<ref>Чланови 6. и 7. Устава Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)</ref>
 
На ванредној сједници Светог синода Православне цркве у Црној Гори од [[16. децембар|16. децембра]] [[1918]]. једногласно је донесена ''Одлукаодлука о„да уједињењусе независна Српско-православнеПравославна црквеСв. Црква у Црној Гори сауједини Православномс црквомаутокефалном уПравославном СрбијиЦрквом и осталим српскиму епископскимКраљевини столицама''Србији”. Синодски чланови су били: митрополит Црне Горе [[Митрофан Бан]], митрополит пећки др [[Гаврило Дожић]], епископ никшићки [[Кирило Митровић]] и синодски секретар ђакон Иво Калуђеровић.<ref>Свети синод Краљевине Црне Горе, број 1169, Цетиње, 16. децембар 1918.</ref>
 
== Дјелокруг ==
Ред 68:
== Извори ==
{{Викизворник|Устав Светог синода у Књажевини Црној Гори (1904)}}
{{Викизворник|Рјешење Светог синода Краљевине Црне Горе о уједињењу}}
{{reflist|2}}