Плод — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: обликовање ISBN-а
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 155:
== Дистрибуција семена ==
 
Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од [[Биолошко распршивање|начина дистрибуције]] њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, [[Dehiscence (botany)|експлозивном дехисценцијом]], водом, или ветром.<ref name="Capon198">{{Cite book |last=Capon|first=Brian |title=Botany for Gardeners |url=https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal |date =February 25,. 02. 2005. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-655-2 |pages=198–199}}</ref>
 
Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су -{''[[Xanthium]]''}- и -{''[[Proboscidea]]''}-.<ref>{{Cite book|last=Heiser|first=Charles B. |title=Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur |date =April 1,. 04. 2003. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-562-3 |pages=93–95}}</ref><ref>{{Cite book|last=Heiser|title=Weeds in My Garden |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA164&lpg=PA162&vq=unicorn&dq=cocklebur |isbn=978-0-88192-562-3 |year=2003-04-01|pages=162–164}}</ref>
 
Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., [[Пражњење столице|дефекацијом]]). Слично томе, хранљива, уљаста језгра [[Орашасти плодови|ораха]] привлаче глодаре (као што су [[веверица|веверице]]), које их [[hoarding|сакупљају]] у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да [[Клијање семена|проклијају]] и порасту у нове биљке на удаљеним локацијама од њихових родитеља.<ref name="McGee247" />
Ред 177:
[[Датотека:Fruit Nutrition.png|thumb|400px|Свака тачка се односи на послуживање од 100 -{g}- свежег воћа, дневни препоручени уноси [[витамин Ц|витамина Ц]] су на X-оси и -{mg}- [[калијум]]а (-{К}-) на Y-оси (почевши од 100 -{mg}- које сваки плод има), а величина диска представља количину влакана (кључ је у горњем десном углу). Лубеница, која готово да нема влакана, и има низак ниво витамина Ц и калијума, долази на последњем месту.]]
 
Свежи плодови генерално имају висок садржај [[влакна|влакана]], [[витамин Ц|витамина Ц]], и [[вода|воде]].<ref name=Hulme1970>{{cite journal |year=1970|editor= Hulme, A.C |title=The Biochemistry of Fruits and their Products |volume= 1 |place=London & New York |publisher=Academic Press }}</ref> Регуларна конзумација плодова је генерално повезана са умањеним ризиком од низа болести и функционалним губицима услед старења.<ref>{{Cite journal|last=Lim|first=Stephen S.|last2=Vos|first2=Theo|last3=Flaxman|first3=Abraham D.|last4=Danaei|first4=Goodarz|last5=Shibuya|first5=Kenji|last6=Adair-Rohani|first6=Heather|last7=Amann|first7=Markus|last8=Anderson|first8=H. Ross|last9=Andrews|first9=Kathryn G.|date =2012-12- 15. 12. 2012.|title=A comparative risk assessment of burden of disease and injury attributable to 67 risk factors and risk factor clusters in 21 regions, 1990-2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010 |journal=Lancet|volume=380 |issue=9859|doi=10.1016/S0140-6736(12)61766-8 |issn=1474-547X|pmc=4156511|pmid=23245609|pages=2224–2260}}</ref><ref>{{cite journal|journal=BMJ|year=2014|issue=Jul 29|volume=349|page=g4490|doi=10.1136/bmj.g4490|title= Fruit and vegetable consumption and mortality from all causes, cardiovascular disease, and cancer: systematic review and dose-response meta-analysis of prospective cohort studies|vauthors=Wang X, Ouyang Y, Liu J, Zhu M, Zhao G, Bao W, Hu FB|pmid=25073782|pmc=4115152}}</ref>
 
=== Непрехрамбена употреба ===
 
Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:
* Плодови [[Myrica|мирике]] садрже восак који се често користи за прављење свећа;<ref>{{cite book|last=K|first=Amber |title=Candlemas: Feast of Flames |url=https://books.google.com/?id=WQL4W13EYlUC&pg=PA155&lpg=PA155&dq=bayberry |date =December 1,. 12. 2001. |publisher=Llewellyn Worldwide |id=ISBN 978-0-7387-0079-3 |pages=155}}</ref>
* Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (e.g., -{''[[Lunaria annua]]''}-, -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[лотос]], -{''[[Asclepias]]''}-, [[Proboscidea (биљка)|-{''Proboscidea''}-]], и [[пшеница]]). [[Ornamental plant|орнаментално дрвеће]] и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући [[Каликарпа|каликарпу]], -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[божиковина]], -{''[[Pyracantha]]''}-, -{''[[Skimmia]]''}-, и -{''[[Viburnum]]''}-.<ref>{{cite book|last=Adams|first=Denise Wiles |title=Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940 |url=https://books.google.com/?id=J30SOqPLMOEC&pg=PA3&lpg=PA3 |date =February 1,. 02. 2004. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-619-4}}</ref>
* Плодови [[мак]]а су извори [[опијум]]а, који садржи дроге [[кодеин]] и [[морфин]], као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек [[оксикодон]].<ref>{{cite book|last=Booth|first=Martin |authorlink=Martin Booth |title=Opium: A History |url=https://books.google.com/?id=kHRyZEQ5rC4C |date =June 12,. 06. 1999. |publisher=St. Martin's Press |id=ISBN 978-0-312-20667-3}}</ref>
* Плодови [[маклура]] се користе за одбијање [[Бубашвабе|бубашваба]].<ref>{{cite book|last=Cothran|first=James R. |title=Gardens and Historic Plants of the Antebellum South |url=https://books.google.com/?id=s8OcSmOKeCkC&pg=PA221&lpg=PA221&dq=cockroaches |date=November 1, 2003 |publisher=University of South Carolina Press |id=ISBN 978-1-57003-501-2 |pages=221}}</ref>
* Многи плодови пружају [[природна боја|природне боје]] (e.g., [[трешња]], [[дуд]], -{''[[Rhus]]''}-, и [[орах]]).<ref>{{cite book|last=Adrosko|first=Rita J. |title=Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes |url=https://books.google.com/?id=EElNckPn0FUC |date =June 1,. 06. 1971. |publisher=Courier Dover Publications |id=ISBN 978-0-486-22688-0}}</ref>
* Сушени [[gourd|калабаси]] се користе као кућице за птице, шоље, декорација, судови, музички инструменти, и бокали за воду.
* [[Бундева|Бундеве]] се резбаре у [[Џек-о'-Лантерн]]е за [[Ноћ вештица (празник)|Ноћ вештица]].
* Плодови [[Чичак|чичка]] или -{''[[Xanthium]]''}- су инспирисали изум [[велкро]] састава.<ref>{{cite book|last=Wake|first=Warren |title=Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization |url=https://books.google.com/?id=j2n1BCqxWjcC&pg=PA162&lpg=PA162 |date =March 13,. 03. 2000. |publisher=John Wiley and Sons |isbn=978-0-471-29976-9|pages=162–163}}</ref>
* [[Кокос]]ова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.<ref>{{cite web |url= http://www.coconut.com/museum/uses.html |title= The Many Uses of the Coconut |accessdate = 2006-09-14. 09. 2006. |publisher=The Coconut Museum}}</ref>
* Воће је често предмет слика [[мртва природа|мртве природе]].
 
Ред 199:
Сво воће и поврће треба опрати пре употребе. Та препорука исто тако важи за плодове са кором или кожом која се не једе. То треба да буде урађено непосредно пре припреме или јела да би се избегло прерано кварење.
 
Воће и поврће је потребно да се чува одвојено од сирове хране као што је месо или морска храна, као и од посуђа које је дошло у контакт са сировом храном. Сво пресечено, ољуштено или кувано воће и поврће треба да буде чувано у фрижидеру. Након неког времена, штетне бактерије могу да почну да расту на њему и тиме се повећава ризик од болести узрокованих храном.<ref name=cdc>{{cite web|url=http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html|title=Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC|work=fruitsandveggiesmatter.gov|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090509004401/http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html|archivedate =2009-05- 09. 05. 2009.|df=}}</ref>
 
== Алергије ==
Алергије на воће сачињавају око 10 процената свих алергија изазваних храном.<ref>{{cite web|url=http://www.aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 |title=Asthma and Allergy Foundation of America |publisher=Aafa.org |accessdate =2014-04- 25. 04. 2014.}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=qS8DqmZLHPUC&pg=PA171&dq=fruit+peel+allergen#v=onepage&q=fruit%20peel%20allergen&f=false |title=The Wellness Project |last=Mankovitz|first=Roy|publisher= |year=2010|accessdate =2014-04- 25. 04. 2014.|isbn=9780980158441 }}</ref>
 
== Складиште ==
Ред 216:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Heiser|first=Charles B. |title=Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur |date =April 1,. 04. 2003. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-562-3 |pages=93–95}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Capon|first=Brian |title=Botany for Gardeners |url=https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal |date =February 25,. 02. 2005. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-655-2 |pages=198–199}}
* Којић, М: Ботаника, [[Научна књига]], Београд, 1989.
* Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, [[Научна књига]], Београд, 1987.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Плод