Плод — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 10:
[[Датотека:Lilyfruit.jpg|upright|thumb|250п| Плод капсула једног љиљана (''[[Lilium]]'' sp.)]]
 
'''Плод''' ({{јез-лат|fructus}}) је репродуктивни [[биљни орган]] који се после [[оплођење|оплођења]] образује из [[плодник]]а.<ref name="Lewis375">{{Cite book |last=Lewis|first=Robert A. |title=CRC Dictionary of Agricultural Sciences |url=https://books.google.com/?id=TwRUZK0WTWAC&pg=PA375&lpg=PA375&dq=fruit |year=2002|publisher=[[CRC Press]] |idisbn=ISBN 978-0-8493-2327-0}}</ref> Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара [[семе]] (плод је присутан само код [[скривеносеменице|скривеносеменица]]). После [[оплођење|оплођења]] долази до промена у зиду [[плодник]]а – он разраста и образује зид плода, перикарп ([[перикарп|оплодница]]). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (''[[перикарп]]а''). У њему се налази једна или више семенки (''семен''). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|idisbn=ISBN 978-9958-10-222-6|pages=}}</ref><ref>Sofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. : Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|idisbn=ISBN 978-9958-10-686-6|pages=}}</ref>
 
Делови [[перикарп]]а су:
Ред 155:
== Дистрибуција семена ==
 
Варијације у структурама плодова у знатној мери зависе од [[Биолошко распршивање|начина дистрибуције]] њиховог семена. Распростирање семена може да буде остварено помоћу животиња, [[Dehiscence (botany)|експлозивном дехисценцијом]], водом, или ветром.<ref name="Capon198">{{Cite book harvnb|last=Capon|first=Brian |title=Botany for Gardeners |url=https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal |date = 25. 02. 2005. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-655-2 |pagespp=198–199}}</ref>
 
Неки плодови имају покровни слој у коме су присутни шиљци или су начичкани, било да би спречили животиње да их поједу, или да би се закачили за перје, косу или ноге животиња, те да би на тај начин користили животиње као дисперзивне агенсе. Примери таквих плодова су -{''[[Xanthium]]''}- и -{''[[Proboscidea]]''}-.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Heiser|first=Charles B. |title=Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur |date = 1. 04. 2003. |publisher=Timber Press |id=ISBN 978-0-88192-562-3 |pagespp=93–95}}</ref><ref>{{Cite book|last=Heiser|title=Weeds in My Garden |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA164&lpg=PA162&vq=unicorn&dq=cocklebur |isbn=978-0-88192-562-3 |year=2003-04-01|pages=162–164}}</ref>
 
Слатка маса многих плодова је „намерно” привлачна за животиље, јер се семе поједеног воћа задржава у њима и „несвесно” бива пренесено и депоновано на удаљене локације (i.e., [[Пражњење столице|дефекацијом]]). Слично томе, хранљива, уљаста језгра [[Орашасти плодови|ораха]] привлаче глодаре (као што су [[веверица|веверице]]), које их [[hoarding|сакупљају]] у земљишту да би избегли глад током зиме, чиме се оним семенкама које остану непоједене даје шанса да [[Клијање семена|проклијају]] и порасту у нове биљке на удаљеним локацијама од њихових родитеља.<ref name="McGee247" />
Ред 165:
Плодови [[Кокосова палма|кокосове палме]] могу да плутају хиљадама миља у океану и тим путем шире семе. Други плодови који се могу ширити водом су -{''[[Nypa fruticans]]''}- и -{''[[Pandanus]]''}-.<ref name="Capon198" />
 
Неки плодови избацују семе на знатна растојања (до 100 -{m}- код -{''[[Hura crepitans]]''}-) путем експлозивне дехисценције или других механизама, e.g., -{''[[Impatiens]]''}- и [[Ecballium elaterium|бризгајући краставац]].<ref>{{citeCite book|last=Feldkamp|first=Susan |title=Modern Biology |year=2002|publisher=Holt, Rinehart, and Winston |idisbn=ISBN 978-0-88192-562-3 |pages=634}}</ref>
 
== Употреба ==
Ред 172:
Многе стотине плодова, укључујући меснато воће (као што су [[јабука]], [[Киви (воће)|киви]], [[манго]], [[бресква]], [[крушка]], и [[лубеница]]) су комерцијално доступни као [[човек|људска]] храна, каоја се једе свежа или у облику џемова, мармалада и другим [[Конзервисање|презервираним]] облицима. Плодови се исто тако користе у прерађеној храни (e.g., [[торта]]ма, [[колач]]има, [[сладолед]]у, [[пециво|пецивима]], или [[јогурт]]у) или пићима, као што су воћни сокови (e.g., соко од [[јабука|јабуке]], [[грожђе|грожђа]], или [[поморанџа|поморанџе]]) или [[Алкохолно пиће|алкохолним пићима]] (e.g., [[вињак]], [[воћно пиво]], или [[вино]]).<ref>{{cite book|last=McGee|title=On Food and Cooking |url=https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA350&lpg=PA350 |pages=Chapter 7: A Survey of Common Fruits |nopp=true |isbn=978-0-684-80001-1 |year=2004-11-16}}</ref> Плодови се исто тако користе као поклони, e.g., у облику [[воћна корпа|воћних корпи]] и воћних аранжмана.
 
Многа „поврћа” у кулинарском ''говору'' су ботаничка воћа, укључујући [[паприка|паприку]], [[краставац]], [[Плави патлиџан|патлиџан]], [[Боранија|боранију]], [[Бамија|бамију]], [[дулек]], [[Тиква голица|тикву]], [[парадајз]], и [[тиквица|тиквицу]].<ref>{{cite book|last=McGee|title=On Food and Cooking |url=https://books.google.com/?id=iX05JaZXRz0C&pg=PA300&lpg=PA299 |pages=Chapter 6: A Survey of Common Vegetables |nopp=true |isbn=978-0-684-80001-1 |year=2004-11-16}}</ref> Плод [[Маслина|маслине]] се пресује ради издвајања [[Маслиново уље|маслиновог уља]]. Зачини као што су [[најгвирц]], [[црни бибер]], [[паприка]], и [[ванила]] су изведени из бобица.<ref>{{cite book|last=Farrell|first=Kenneth T. |title=Spices, Condiments and Seasonings |url=https://books.google.com/?id=ehAFUhWV4QMC&pg=PA17&lpg=PA17 |date=November 1, 1999 |publisher=Springer |idisbn=ISBN 978-0-8342-1337-1 |pages=17–19}}</ref>
 
=== Нутритивна вредност ===
Ред 182:
 
Плодови су веома важан део људске хране, али имају и друге намене. Разне културе су развиле мноштво употреба плодова које нису везане за исхрану. Неки од примера су:
* Плодови [[Myrica|мирике]] садрже восак који се често користи за прављење свећа;<ref>{{cite book|last=K|first=Amber |title=Candlemas: Feast of Flames |url=https://books.google.com/?id=WQL4W13EYlUC&pg=PA155&lpg=PA155&dq=bayberry |date year= 1. 12. 2001. |publisher=Llewellyn Worldwide |idisbn=ISBN 978-0-7387-0079-3 |pages=155}}</ref>
* Многи суви плодови се користе као декорација или у аранжманима сувог цвећа (e.g., -{''[[Lunaria annua]]''}-, -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[лотос]], -{''[[Asclepias]]''}-, [[Proboscidea (биљка)|-{''Proboscidea''}-]], и [[пшеница]]). [[Ornamental plant|орнаментално дрвеће]] и жбунови се обично гаје због њихових шарених плодова, укључујући [[Каликарпа|каликарпу]], -{''[[Cotoneaster]]''}-, [[божиковина]], -{''[[Pyracantha]]''}-, -{''[[Skimmia]]''}-, и -{''[[Viburnum]]''}-.<ref>{{cite book|last=Adams|first=Denise Wiles |title=Restoring American Gardens: An Encyclopedia of Heirloom Ornamental Plants, 1640–1940 |url=https://books.google.com/?id=J30SOqPLMOEC&pg=PA3&lpg=PA3 |date year= 1. 02. 2004. |publisher=Timber Press |idisbn=ISBN 978-0-88192-619-4}}</ref>
* Плодови [[мак]]а су извори [[опијум]]а, који садржи дроге [[кодеин]] и [[морфин]], као и биолошки неактивну хемикалију теабаин из које се може синтетисати лек [[оксикодон]].<ref>{{cite book|last=Booth|first=Martin |authorlink=Martin Booth |title=Opium: A History |url=https://books.google.com/?id=kHRyZEQ5rC4C |date year= 12. 06. 1999. |publisher=St. Martin's Press |idisbn=ISBN 978-0-312-20667-3}}</ref>
* Плодови [[маклура]] се користе за одбијање [[Бубашвабе|бубашваба]].<ref>{{cite book|last=Cothran|first=James R. |title=Gardens and Historic Plants of the Antebellum South |url=https://books.google.com/?id=s8OcSmOKeCkC&pg=PA221&lpg=PA221&dq=cockroaches |date=November 1, 2003 |publisher=University of South Carolina Press |idisbn=ISBN 978-1-57003-501-2 |pages=221}}</ref>
* Многи плодови пружају [[природна боја|природне боје]] (e.g., [[трешња]], [[дуд]], -{''[[Rhus]]''}-, и [[орах]]).<ref>{{cite book|last=Adrosko|first=Rita J. |title=Natural Dyes and Home Dyeing: A Practical Guide with over 150 Recipes |url=https://books.google.com/?id=EElNckPn0FUC |date year= 1. 06. 1971. |publisher=Courier Dover Publications |idisbn=ISBN 978-0-486-22688-0}}</ref>
* Сушени [[gourd|калабаси]] се користе као кућице за птице, шоље, декорација, судови, музички инструменти, и бокали за воду.
* [[Бундева|Бундеве]] се резбаре у [[Џек-о'-Лантерн]]е за [[Ноћ вештица (празник)|Ноћ вештица]].
* Плодови [[Чичак|чичка]] или -{''[[Xanthium]]''}- су инспирисали изум [[велкро]] састава.<ref>{{cite book|last=Wake|first=Warren |title=Design Paradigms: A Sourcebook for Creative Visualization |url=https://books.google.com/?id=j2n1BCqxWjcC&pg=PA162&lpg=PA162 |date year= 13. 03. 2000. |publisher=John Wiley and Sons |isbn=978-0-471-29976-9|pages=162–163}}</ref>
* [[Кокос]]ова влакна из љуски плода се користе за четке, отираче за ноге, подне плочице, изолацију, матраце, саргије, и као медијум за узгој контејнерских биљки. Љуска кокосовог плода се користи за прављење кућица за птице, чинија, шоља, музичких инструмената, и сувенира.<ref>{{cite web |url= http://www.coconut.com/museum/uses.html |title= The Many Uses of the Coconut |accessdate = 14. 099. 2006. |publisher=The Coconut Museum}}</ref>
* Воће је често предмет слика [[мртва природа|мртве природе]].
 
Ред 199:
Сво воће и поврће треба опрати пре употребе. Та препорука исто тако важи за плодове са кором или кожом која се не једе. То треба да буде урађено непосредно пре припреме или јела да би се избегло прерано кварење.
 
Воће и поврће је потребно да се чува одвојено од сирове хране као што је месо или морска храна, као и од посуђа које је дошло у контакт са сировом храном. Сво пресечено, ољуштено или кувано воће и поврће треба да буде чувано у фрижидеру. Након неког времена, штетне бактерије могу да почну да расту на њему и тиме се повећава ризик од болести узрокованих храном.<ref name=cdc>{{cite web|url=http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html|title=Nutrition for Everyone: Fruits and Vegetables – DNPAO – CDC|work=fruitsandveggiesmatter.gov|deadurl=yes|archiveurl=https://web.archive.org/web/20090509004401/http://www.fruitsandveggiesmatter.gov/health_professionals/food_safety.html|archivedate = 099. 055. 2009.|df=}}</ref>
 
== Алергије ==
Алергије на воће сачињавају око 10 процената свих алергија изазваних храном.<ref>{{cite web|url=http://www.aafa.org/display.cfm?id=9&sub=20&cont=286 |title=Asthma and Allergy Foundation of America |publisher=Aafa.org |accessdate = 25. 044. 2014.}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=qS8DqmZLHPUC&pg=PA171&dq=fruit+peel+allergen#v=onepage&q=fruit%20peel%20allergen&f=false |title=The Wellness Project |last=Mankovitz|first=Roy|publisher= |year=2010|accessdate = 25. 044. 2014.|isbn=9780980158441 }}</ref>
 
== Складиште ==
Ред 215:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Feldkamp|first=Susan |title=Modern Biology |year=2002|publisher=Holt, Rinehart, and Winston |isbn=978-0-88192-562-3|pages=634}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Heiser|first=Charles B. |title=Weeds in My Garden: Observations on Some Misunderstood Plants |url=https://books.google.com/?id=nN1ohECdSC8C&pg=PA93&lpg=PA93&dq=cocklebur |date year= 1. 04. 2003. |publisher=Timber Press |idisbn=ISBN 978-0-88192-562-3 |pages=93–95}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Capon|first=Brian |title=Botany for Gardeners |url=https://books.google.com/?id=Z2s9v__6rp4C&pg=PA198&lpg=PA198&dq=coconut+dispersal |date year= 25. 02. 2005. |publisher=Timber Press |idisbn=ISBN 978-0-88192-655-2 |pages=198–199}}
* Којић, М: Ботаника, [[Научна књига]], Београд, 1989.
* Којић, М: Физиолошка екологија културних биљака, [[Научна књига]], Београд, 1987.
Линија 223 ⟶ 224:
* Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, [[Научна књига]], Београд, 1988.
* Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, [[Научна књига]], Београд, 1990.
* {{Cite book|ref= harv|authorlast=Gollner, |first=Adam J. |title=The Fruit Hunters: A Story of Nature, Adventure, Commerce, and Obsession|location=|publisher=Scribner.|year=2010|isbn=978-0-7432-9695-3|pages=}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Watson, R.R. |editor= Preedy, V.R. |title=Bioactive Foods in Promoting Health: Fruits and Vegetables|location=|publisher=Academic Press.|year= 2010 |isbn=978-0-12-374628-3|pages=}}
* Wolfgang Franke: ''Nutzpflanzenkunde: nutzbare Gewächse der gemäßigten Breiten, Subtropen und Tropen.'' 6. Auflage, Thieme, Stuttgart. {{page|year=1997|idisbn=ISBN 978-3-13-530406-9|pages=}}
* Jules Janick, Robert E. Paull: ''The Encyclopedia of Fruit and Nuts.'' CABI. {{page|year=2008|idisbn=ISBN 978-0-85199-638-7|pages=}}
* Odilo Duarte, Robert Paull: ''Exotic Fruits and Nuts of the New World.'' CABI. {{page|year=2015|isbn=978-1-78064-505-6|pages=}}
* James A. Duke: ''Handbook of Nuts: Herbal Reference Library.'' CRC Press. {{page|year=2001|idisbn=ISBN 978-0-8493-3637-9|pages=}}
* Helmut Pirc: ''Enzyklopädie der Wildobst- und seltenen Obstarten.'' Leopold Stocker Verlag. {{page|year=2015|isbn=978-3-7020-1515-2|pages=}}
* Philip A. Clarke: ''Aboriginal Plant Collectors.'' Rosenberg. {{page|year=2008|isbn=978-1-877058-68-4|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Плод