Samoefikasnost — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене)
м (Разне исправке)
'''Samoefikasnost''' (engl. ''Selff-efficacy'') je koncept kreiran od strane psihologa Alberta Bandure 70-ih godina XX veka. Bandura određuje samoefikasnost kao verovanje u sposobnost organizovanja i izvršenja akcija potrebnih da bi se ostvario određeni pretpostavljeni tip aktivnosti <ref name="automatski generisano1">{{cite journal|first=Albert|last=Bandura|first=Albert|title=Self-efficacy: Toward a unifying theory of behavioral change|journal=Psychological Review|year=1977|volume=84|pages=191-215}}</ref>. Prema Banduri [[Перцепција|percepcija]] samoefikasnosti uključuje sledeće:
* koje aktivnosti su neophodne (ljudi izbegavaju aktivnosti za koje veruju da nemaju sposobnosti);
* koliko napora je neophodno uložiti u tu situaciju;
* koliko će izdržati u suočavanju sa teškoćama;
* koji obrasci su neophodni za zadatak i
* mocionalne reakcije koje osoba anticipira <ref>{{cite journal|first=Albert|last=Bandura|first=Albert|title=A social cognitive theory of personality.|journal=Handbook of Personality,|year=1999|pages=154-196}}</ref>.
Po jednoj od definicija, samoefikasnost odražava optimističko samoverovanje koje olakšava postavljanje ciljeva, naporno investiranje, istrajavanje pred preprekama i oporavak od neuspeha. Samoefikasnost je zasnovana na ideji važnosti subjektivnog doživljaja lične kompetencije u realizaciji različitih ciljeva, a ne na realnim znanjima i veštinama. Samoefikasnost se ne procenjuje kao osobina ličnosti, već kao uverenje o sopstvenim mogućnostima da se usklađuju znanja i sposobnosti, kako bi se ostvarili željeni ciljevi u određenim oblastima i okolnostima <ref name="automatski generisano1" />.
 
== Razvoj samoefikasnosti ==
* ''Nivo emocionalne i fiziološke pobuđenosti'' – stanja prijatnosti u situacijama kada osoba realizuje željenu aktivnost učvrstiće osećaj sigurnosti, dok se neprijatna stanja u okolnostima kada se izvršava aktivnost vezuju za osećaj manje kompetentnosti. Dakle, kada se suočimo sa nekim zadatkom, možemo biti anksiozni i zabrinuti (što utiče na pad efikasnosti) ili uzbuđeni i energični (što utiče na porast efikasnosti);
* ''Posredno iskustvo, učenje po modelu'' – iskustva drugih ljudi omogućavaju učenje sa jedne strane i komparaciju svojih i tuđih sposobnosti sa osobama istih ili sličnih sposobnosti sa druge strane, po modelu „ako mogu drugi, mogu i ja“, i obrnuto. Ako osoba vidi druge da uspevaju pribegavanjem sličnim strategijama, počinje verovati da, takođe, poseduju kapacitete za uspeh. Posmatranje tuđih neuspeha dovodi do sumnje u vlastite sposobnosti u vezi sa sličnim aktivnostima i
* ''Socijalne persuazije ili verbalni sudovi koje dobijamo od okoline'' – ovaj izvor može uticati na pojedinca tako što će on uložiti veći napor da bi ostvario neki cilj ili će isprobati nove strategije u radu. Ako je osoba uveravana od strane drugih da može uspeti u nekoj aktivnosti, uložiće više napora nego osobe koje ne dobijaju takvu vrstu podrške<ref>{{cite journal|last=Maddux |author2= Gosselin |title=Self – efficacy|journal=Handbook of Self and identity|year=2003|pages=218-237}}</ref>.
 
== Reference ==
1.572.075

измена