Дрво — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м razne ispravke |
||
Ред 37:
[[Датотека:Devonianscene-green.jpg|thumb|200px|Приказ флоре у геолошком раздобљу девона.]]
У [[геолошка хронологија|геолошком раздобљу]] младог [[Девон (периода)|девона]] (пре око 415 милиона година), није било [[Вегетација (биљке)|вегетације]] више од висине струка. Да би добиле облик стабла, ране [[биљка|биљке]] требале су да развију дрвенасто ткиво, које ће упијати [[вода|воду]] и служити као потпор. Прве биљке које су развиле дрвенасто ткиво биле су [[папрати]], а средином девона врста изумрле папрати -{''Wattieza''}- досегла је висину 8 метара и попримила облик стабла.<ref>Stein, W.E.; Mannolini, F.; Hernick, L.V.; Landing, E.; Berry, C.M. (2007). "Giant cladoxylopsid trees resolve the enigma of the Earth's earliest forest stumps at Gilboa.". Nature 446 (7138): 904–7. {{doi|10.1038/nature05705}}
Имале су дрво слабог квалитета с пуно шупљина. У карбону се јављају врсте из изумрлог рода -{''Calamites''}-. Развиле су дрво и расле до висине веће од 10 м, што није случај с данашњим сродницима.
Данас су две доминантне дивизије стабала: [[голосеменице]] и [[скривеносеменице]]. Дуго се веровало, да су скривеносеменице настале од голосеменица, али недавна молекуларна истраживања сугеришу, да потичу из две различите групе.<ref>Bowe, L.M.; Coat, G.; Depamphilis, C.W. (2000). "Phylogeny of seed plants based on all three genomic compartments: Extant gymnosperms are monophyletic and Gnetales' closest relatives are conifers". Proceedings of the National Academy of Sciences 97 (8): 4092. {{doi|10.1073/
== Корисност ==
|