Отворите главни мени

Промене

26.136 бајтова додато ,  пре 2 године
.
{{друго значење|нешто друго|[[Боја (вишезначна одредница)]]}}
[[Датотека:BYR color wheel.svg|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
<div class=floatright style="margin-left: 1em;">
'''Боја''' је појам који се односи на одређени свјетлосни осећај физичке особине [[Светлост|светлости]], чија кретања прима наш визуелни апарат ([[око]] и део [[Мозак|мозга]] задужен за интерпретацију података), а која долазе из неког извора или се одбијају са површине неке [[Материја|материје]]. Зраци светлости су електромагнетска кретања тачно одређених [[Таласна дужина|таласних дужина]]. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 [[ангстрем (јединица)|ангстрема]]. Сва остала светлосна кретања осећамо другим чулним органима.<ref>{{Cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006 |id=ISBN 3-527-40503-8 |url=https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>
Боје видљиве људском оку<ref>{{cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | author = Craig F. Bohren | publisher = Wiley-VCH | year = 2006 | isbn = 3-527-40503-8 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref><br>
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="2">
<tr>
<th>Боја</th>
<th>Распон таласних дужина</th>
<th>Фреквенцијски распон</th>
</tr>
<tr><td>[[црвена]]</td>
<td style="background:#DF0000; color:white; text-align:center;">~ 625 – 740 -{nm}-</td>
<td style="background:#DF0000; color:white; text-align:center;">~ 480 – 405 -{THz}-</td>
</tr>
<tr><td>[[наранчаста]]</td>
<td style="background:#FF8000; color:white; text-align:center;">~ 590 – 625 -{nm}-</td>
<td style="background:#FF8000; color:white; text-align:center;">~ 510 – 480 -{THz}-</td>
</tr>
<tr><td>[[жута]]</td>
<td style="background:#FFFF00; color:black; text-align:center;">~ 565 – 590 -{nm}-</td>
<td style="background:#FFFF00; color:black; text-align:center;">~ 530 – 510 -{THz}-</td>
</tr>
<tr><td>[[зелена]]</td>
<td style="background:#00FF00; color:black; text-align:center;">~ 500 – 565 -{nm}-</td>
<td style="background:#00FF00; color:black; text-align:center;">~ 600 – 530 -{THz}-</td>
</tr>
<tr><td>[[цијан]]</td>
<td style="background:#00E0E0; color:black; text-align:center;">~ 485 – 500 -{nm}-</td>
<td style="background:#00E0E0; color:black; text-align:center;">~ 620 – 600 -{THz}-</td>
</tr>
<tr><td>[[плава]]</td>
<td style="background:#0000FF; color:white; text-align:center;">~ 440 – 485 -{nm}-</td>
<td style="background:#0000FF; color:white; text-align:center;">~ 680 – 620 -{THz}-</td>
</tr>
<tr><td>[[љубичаста]]</td>
<td style="background:#50007F; color:white; text-align:center;">~ 380 – 440 -{nm}-</td>
<td style="background:#50007F; color:white; text-align:center;">~ 790 – 680 -{THz}-</td>
</tr>
</table>
</div>
 
'''Боја''' је појам који се односи на одређени светлосни осећај физичке особине [[Светлост|светлости]], чија кретања региструје визуелни апарат ([[око]] и део [[Мозак|мозга]] задужен за интерпретацију података), а која долази из неког извора или се одбија са површине неке [[Материја|материје]]. Зраци светлости су електромагнетна кретања тачно одређених [[Таласна дужина|таласних дужина]]. Људско око региструје све оне који се налазе у опсегу између 3600 и 7800 [[ангстрем (јединица)|ангстрема]].<ref name="Wyszecki">{{cite book
Када кретање одређене таласне дужине дође до људског ока, изазива се тачно одређен надражај који има као резултат перцепцију жутог, плавог, црвеног, итд. Ако у наше око стигну у снопу кретања свих таласних дужина тада осећамо безбојност односно бело. Дакле, ако нека материја одбија све зраке свјетлости, тј. све светлосне таласне дужине, тада ту материју видимо као белу. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину према нашем оку, онда ту материју видимо као црну. Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
| first = Günther
| last = Wyszecki
|author2=Stiles, W.S.
| year = 1982
| title = Colour Science: Concepts and Methods, Quantitative Data and Formulae
| edition = 2nd
| pages =
| publisher = Wiley Series in Pure and Applied Optics
| location = New York
| isbn = 0-471-02106-7
}}</ref><ref>{{cite book
| author = R. W. G. Hunt
| year = 2004
| title = The Reproduction of Colour
| edition = 6th
| pages = 11–12
| publisher = Wiley–IS&T Series in Imaging Science and Technology
| location = Chichester UK
| isbn = 0-470-02425-9
}}</ref> Део осталих светлосних кретања се може осетити помоћу других чулних органа.<ref>{{Cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006 |id=ISBN 3-527-40503-8 |url=https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>
 
{| class="wikitable" style="float:right; width:400px; margin:hem 0 1em 1em; clear:right;"
Када пустимо да бело сунчево сетло падне на стаклену призму, оно се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат називамо '''сунчев спектар боја'''. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође можемо видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја ([[дуга]]). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око 10. милиона боја.
|+ '''Боја, таласна дужина, фреквенција и енеригија светлости'''
|-
!style="text-align: left"|Боја
!<math>\lambda \,\!</math>
(nm)
!<math>\nu \,\!</math>
(THz)
!<math>\nu_b \,\!</math>
(μm<sup>−1</sup>)
![[Енергија фотона|<math>E \,\!</math>]]
(eV)
!<math>E \,\!</math>
(kJ mol<sup>−1</sup>)
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|[[Инфрацрвена]]
| >1000
| <300
| <1.00
| <1.24
| <120
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Црвена
| 700
| 428
| 1.43
| 1.77
| 171
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Наранџаста
| 620
| 484
| 1.61
| 2.00
| 193
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Жута
| 580
| 517
| 1.72
| 2.14
| 206
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Зелена
| 530
| 566
| 1.89
| 2.34
| 226
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Плава
| 470
| 638
| 2.13
| 2.64
| 254
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Љубичаста
| 420
| 714
| 2.38
| 2.95
| 285
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Блиска [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичаста]]
| 300
| 1000
| 3.33
| 4.15
| 400
|- style="text-align:right;"
!style="text-align: left"|Далека ултраљубичаста
| <200
| >1500
| >5.00
| >6.20
| >598
|}
 
Када кретање на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материју види као црна.<ref>{{cite book|last=Pastoureau|first=Michael|title=Black: The History of a Color|year=2008|publisher=Princeton University Press|pages=216|isbn=978-0691139302}}</ref><ref> '''boje''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=8458] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref> Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
Боја се, такође, односи на прашкасту материју или [[пигмент]], који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мешањем се могу добити све боје.
 
Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива '''сунчев спектар боја'''. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја ([[дуга]]). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.
 
Боја се, такође, односи на прашкасту материју или [[пигмент]], који има својство да обоји неку површину. Пигменти, у склопу са везивним средствима, се користе као средство за бојење и њиховим међусобним мешањем се могу добити све боје.
 
Проблематиком боја су се током историје људске цивилизације бавили многи угледни и учени људи међу којима се нарочито истакао њемачки физичар [[Вилхелм Оствалд]], који је и први направио данас опште прихваћену подјелу боја према хроматским својствима.
 
== Објашњење ==
Боја има различита својства: '''хроматска''', '''тонска''' и '''контрастна'''.
[[Датотека:16777216colors.png|thumb|лево|250п|Кад се посматра у пуној величини, ова слика се састоји од око 16 милиона пиксела, сваки од којих кореспондира различитој боји пуног сета -{RGB}- боја. [[Људско око]] може да разликује око 10 милиона различитих боја.<ref name="business">{{cite book|first1=Deane B.|last1=Judd|last2=Wyszecki |first2=Günter|title=Color in Business, Science and Industry|publisher=[[Wiley-Interscience]]|series=Wiley Series in Pure and Applied Optics|edition=third|location=New York|year= 1975|page=388|isbn=0-471-45212-2}}</ref>]]
[[Датотека:Prism rainbow schema.png|мини|десно|250px|[[Дисперзија (оптика)|Дисперзија]] код [[оптичка призма|оптичке призме]] узрокује да се бела [[светлост]] разложи на [[Дуга|дугине боје]].]]
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
 
Боја је чулни доживљај који настаје када [[светлост]] карактеристичног [[спектар (физика)|спектра]] побуди рецепторе у [[Мрежњача|мрежњачи]] ока.<ref>{{Cite journal|author=Arikawa K |title=Spectral organization of the eye of a butterfly, Papilio |journal=J. Comp. Physiol. A Neuroethol. Sens. Neural. Behav. Physiol. |volume=189 |issue=11 |pages=791–800 |date=November 2003 |pmid=14520495 |doi=10.1007/s00359-003-0454-7 }}</ref> Боју се такође приписује површинама објеката, материјалима, светлосним изворима, итд. зависно од њихових својстава апсорпције, рефлексије или емисије светлосног спектра.
 
У видном спектру, задносно од скупа боја, које људско око може распознати, долазе редом [[црвена]], [[наранчаста]], [[жута]], [[зелена]], [[плава]], [[љубичаста]]. Због тога је и назив за подручје у спектру електромагнетних таласа учесталости ([[фреквенција|фреквенције]]) испод светлосног таласа који одговара црвеној боји [[инфрацрвено зрачење]], а изнад учесталости таласа за љубичасту боју [[ултраљубичасто зрачење]]. Људско око не запажа то зрачење (тада се види друга боју која је у позадини), али га запажају видни органи неких животиња, на пример [[пчеле|пчела]]. Спектар боја се може видети ако се сноп беле светлости усмери на [[оптичка призма|оптичку призму]], чиме долази до њеног расапања ([[Дисперзија (оптика)|дисперзије]]). [[Инфрацрвено зрачење]] се може запазити на други начин: ако се на његовом путу у расутом спектру нађе [[термометар]], [[температура]] бива повишена - људски организам доживљава то зрачење као [[топлота|топлоту]].
 
Традиционална подела боја у [[уметност]]и је на ''основне'' и ''сложене''. Три основне боје су: ''црвена'', ''жута'' и ''плава''. Основне се не могу добити мешањем других боја. Оне се зову и ''примарне боје''. Три сложене боје добивају се мешањем основних боја: ''црвена + жута = наранчаста'', ''плава + жута = зелена'' и ''плава + црвена = љубичаста''. Те боје се називају и ''секундарне''. ''Терцијарне'' боје добивају се мешањем примарних и секундарних (на пример ''плавозелена'', ''жутозелена'' и друге).
 
Друга подела боја је на ''топле'' (црвена, жута, наранчаста) и ''хладне'' (плава, љубичаста, зелена). Тако су подељене зато што се у природи могу приметити уз одређена топлотна стања (црвено – ватра, плаво – море). У ''неутралне'' боје спадају смеђа, кафена и слично.
 
[[Комплементарне боје]] су две боје од које једне нема ни мало у другој боји. Оне се налазе на супротним странама ''Оствaлдовог круга боја''. То су: наранчаста и плава (зато што наранчаста настаје мешањем црвене и жуте, тј. у себи нема нимало плаве боје), љубичаста и жута, црвена и зелена.
 
[[Дугине боје]] обухватају спектар шест боја (примарне и секундарне) које се могу видети пропуштањем зрака светлости кроз [[Призма (оптика)|тространу кристалну призму]].<ref>{{cite book|last=Waldman|first=Gary|title=Introduction to light : the physics of light, vision, and color|year=2002|publisher=Dover Publications|location=Mineola|isbn=978-0-486-42118-6|page=193|url=https://books.google.com/books?id=PbsoAXWbnr4C&pg=PA193&dq=Newton+color+Indigo&hl=en&ei=kw3QTemzJsea8QOC_anbDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CH0Q6AEwBg#v=onepage&q=Newton%20color%20Indigo&f=false|edition=Dover}}</ref>
 
Наука која се бави проучавањем боја зове се [[оптика]].
 
У другим делатностима системи боја се се одређују на темељу практичних и технолошких разлога. Код [[Адитивно мешање боја|адитивног мешања боја]] које се користи у [[телевизија|телевизији]] и [[рачунарство|рачунарству]] највећи распон приказа боја добија се када су примарне боје ''црвена'', ''зелена'' и ''плава''. Код [[Мешање боја|суптрактивног мешања боја]] које се користи у [[фотографија|фотографији]] и [[Штампарство|штампарству]] примарне су боје [[цијан]], [[магента]] и [[жута]], при чему се у штампарству ради постизања већег контраста додаје још и [[пигмент]] црне боје.
 
=== Симболично значење боја ===
[[Датотека:2014-12-24 10-28-21 ouv-g.jpg|250px|мини|десно|Просторије у боји.]]
 
Боје су увек имале и велику симболичку вредност. На пример златна боја (посебно у хришћанском сликарству) представља исијавање духа и светости, док је љубичаста (пурпурна или порфирна) владарска боја. Римски цареви који су наследили титулу добијали додатак -{''Porfirogent''}- (рођен у порфиру) због ретког љубичастог камена – [[порфир]]а који су цареви довозили из далеког [[Египат|Египта]].
 
Симболичка вредност боје мења се зависно од окружења.<ref>[[Brent Berlin|Berlin, B.]] and [[Paul Kay|Kay, P.]], ''[[Basic Color Terms: Their Universality and Evolution]]'', Berkeley: [[University of California Press]], 1969.</ref> Црвено је, на пример, боја љубави, али у политичком животу она означава [[комунизам]]. Зелена је боја наде, али уједно и [[Ислам]]а, и покрета за заштиту природе – зелених. У европском културном кругу црно је боја жалости и покоре, међутим на далеком истоку, нпр. у [[Индија|Индији]], то је бела боја. Остале боје су исто тако симболичне: жута је боја [[Јевреји|жидовства]], али и [[Ватикан]]а; црна је боја [[Фашизам|фашизма]] и [[Страх|терора]] уопште; ружичаста означава [[оптимизам]], љубичаста [[Љубомора|љубомору]], итд.
 
У новом веку боје су најважнији чиниоци државних застава. Бојом су означени и спортски клубови. Боја је често одредница неког града (у [[Лондон]]у црвени аутобуси и тргови...). Боје су и саставни делови заштитних знакова појединих производа (црвена подлога за бела слова – [[Кока-кола]], љубичаста [[Милка (чоколада)|Милка]], итд.).
{{colbegin|2}}
: '''Црвена''' - љубав, страст, радост, тамно црвена - враг, револуционарна боја свих застава.
: '''Плава''' - аристокрација, истина, верност, племенитост.
: '''Зелена''' - мир (маслинова грана, ловоров вијенац), нада, бесмртност (евергрин).
: '''Жута''' - ум, памет, светло, разум.
: '''Љубичаста''' - чаробњаштво, покора, стрпљење, [[уметност]].
: '''Наранчаста''' - плодност, сјај, богатство.
: '''Ружичаста''' - слаткоћа, срамежљивост, њежност, девојаштво.
: '''Гримизна''' - част, краљевство, кардиналска боја, достојанство, богатство, узвишеност.
: '''Бела''' - чистоћа, мир.
: '''Црна''' - туга, болест, смрт, несрећа, терор.
{{colend}}
 
=== Психолошко деловање боја ===
Свака боја има одређено [[психологија|психолошко]] деловање, то јест изазива разне осећаје. Ово су примери неких боја и њихових деловања:
{{colbegin|2}}
: '''Црвена''' - снажно, раздражујуће деловање, поправља расположење, убрзава пулс, дисање и мишићну напетост.
: '''Жута''' - делује подстицајно, изазива радост и весеље, и представља наду. Велике је видљивости и употребљава се у промету.
: '''Наранчаста''' - делује свечано, весело, изазива осећај здравља, животне радости.
: '''Зелена''' - одмара, делује благо, ствара унутрашњи мир, одмара вид.
: '''Плава''' - делује смирујуће, супротно од црвене, пасивно, хладно, потиче концентрацију и умирује.
: '''Љубичаста''' - делује мистично, тајанствено, очаравајуће и пригушује страсти.
: '''Бела''' - умара.
{{colend}}
 
=== Просторно деловање боја ===
У људском оку топле боје се чине ближима, а хладне даљима, иако се налазе на истој удаљености од ока. Просторне вредности су понајбоље искористили сликари у уметности (такозвана [[Перспектива|колористичка перспектива]]), а посебно [[фовизам|фовисти]].
 
== Својства боја ==
[[Датотека:Luminosity.png|мини|десно|300px|Функција осетљивости [[око|ока]] приказана је на дијаграму којему се на апсциси налазе [[таласна дужина|таласне дужине]] приближно је симетрична крива с оштрим максимумом једнаким јединици на таласној дужини 555 [[metar|-{nm}-]] за дневну осетљивост (црно) и 507 -{nm}- за ноћну осетљивост (зелено). Њезина је вредност за таласну дужину 600 -{nm}- 0,63, а за таласне дужине 380 и 780 -{nm}- износи 0.]]
[[Датотека:Cones SMJ2 E.svg|мини|десно|300px|Према теорији [[ Томас Јанг|Томаса Јанга]] и [[Херман фон Хелмхолц|Хермана фон Хелмхолца]], [[људско око]] има три одвојена рецептора осетљива за три основне боје (црвено, зелено и плаво).]]
 
Боја има различита својства: ''хроматска'', ''тонска'' и ''контрастна''. Основна су својства (карактеристике) сваке боје њен тон (зависи од [[фреквенција|фреквенцији]] емитованог односно рефлектованог [[зрачење|зрачења]]), [[Сјајност (минералогија)|сјајност]] (зависи од [[Јачина зрачења|јачине или интензитета зрачења]]) и засићеност (зависи од чистоће боје, то јест од додатка црне или беле примесе).
 
Мешањем појединих боја спектра добивају се различити тонови, то јест нове, друге боје. Мешањем две боје којима положај у [[Спектар (физика)|спектру]] није удаљен настаје боја која лежи између њих (на пример [[наранчаста]] боја добијена мешањем црвене и жуте). Као резултат мешања неких боја удаљених у спектру ([[Комплементарне боје|комплементарних]], на пример љубичасте и жуте) настаје бела боја. Ако се чисте, хроматске боје, мешају са белом, добивају се јасне, светле боје; ако се мешају с црном, настају тамне, загасите боје.
 
Израђени су различити системи за класификацију појединих нијанси боја (''Оствалдова скала'', ''Манселова спецификација боја''), који се примењују у природним наукама, за декорације и друго. Према теорији [[Томас Јанг|Томаса Јанга]] и [[Херман фон Хелмхолц|Хермана фон Хелмхолца]], [[људско око]] има три одвојена рецептора осетљива за три основне боје (црвено, зелено и плаво), а осећај боје настаје суперпозицијом та три основна осећаја; према томе, нормално је око полихроматично. Дихроматично око је осетљиво за две боје, а монохроматично за једну боју (слепоћа за боје је [[далтонизам]]).
 
Поједине боје имају различито психофизиолошко деловање, па се деле на топле (црвена, наранчаста, жута) и хладне (плава, љубичаста). Плави амбијент смирује, а црвени стимулише и узбуђује. [[Јохан Волфганг Гете|Гете]] је поделио боје на позитивне и негативне; љубичасту боју повезивао је с весељем, црвену с моћи, модру с миром и хладноћом, зелену с привлачењем, тамножуту са смешним, светложуту с племенитим. Две или више боја заједно могу изазвати осећај хармоније. Одабирање и комбиновање складних боја важно је како у ликовној уметности, тако и у индустријском обликовању, декорацији просторија, изради одеће и многих производа намењених широкој потрошњи.
 
=== Боје и прозирност тела ===
 
Када зраци светлости свих боја падну на површину тела, они се делимично одбијају, а дели[[]]мично продиру у тело. Ако површина одбија све зраке беле светлости који на њу падају у истом износу, таква се површина назива савршено [[бело|белом]] површином. Површина која све зраке које на њу падају апсорбује, и ништа не бива рефлектовано, зове се савршено [[црно|црна]] површина. Ако површина одбија само један део зрака беле светлости која на њу пада, а други пропушта у тело, онда површина изгледа обојено. Њена боја одговара смеси оних обојених зрака које површина одбија. Таква је на пример боја цвећа, тканина и разних других непрозирних тела.
 
Ако тело пропушта све зраке које на њега падају, оно се зове прозирним телом. Потпуно прозирних тела нема. Постоји само прозирност за зраке одређене таласне дуљине. Једно те исто [[физичко тело]] може бити прозирно за једне зраке, а непрозирно за друге. [[Оглед]]и показују да су [[вода]], [[лед]] и [[стакло]] прозирни за видљиве, а скоро непрозирни за све невидљиве зраке. Камена со, [[угљен дисулфид]] и [[озон]] прозирни су за видљиве и [[Инфрацрвено зрачење|инфрацрвене зраке]], а непрозирни за ултраљубичасте зраке. [[Кварц]] је прозиран за [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте зраке]].<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
 
=== Хроматска својства ===
 
{{colbegin|2}}
Боје се према хроматским својствима дијеле на шарене и нешарене, тј. хроматске и ахроматске (неутралне).
Боје се према хроматским својствима деле на шарене и нешарене, тј. хроматске и ахроматске (неутралне). Шарене или хроматске боје су све оне које се налазе унутар сунчевог спектра, а нешареним или ахроматским припадају црна, бијела и сиве, које се такође називају „небоје“.
 
Боје које се налазе унутар сунчевог спектра се дијеледеле на:
* Примарне или основне боје
* Секундарне боје
* Терцијарне боје
 
==== Примарне или основне боје ====
 
Црвена, плава и жута спадају у примарне или боје првог реда. Међусобним мешањем ове три боје добијају се све остале.
 
==== Секундарне боје ====
Боје другог реда, или секундарне боје, добијају се када помешамо две основне боје у мери 1:1 тако да, у секундарној боји имамо две примарне боје.
 
Боје другог реда, или секундарне боје, добијају се када се помешају две основне боје у мери 1:1 тако да, у секундарној боји постоје две примарне боје.
1. црвена + плава = љубичаста
# црвена + плава = љубичаста
 
2.# плава + жута = зелена
# жута + црвена = наранџаста
 
3. жута + црвена = наранџаста
 
Тако произлази да су наранџаста, зелена и љубичаста боје другог реда.
 
==== Терцијарне боје ====
У боје трећег реда, или терцијарне боје, убрајамоубрајају се све остале нијансе боја које настају мешањем једне основне и једне секундарне боје у различитим мерама. Делимо их на чисте и неутралне.
{{colend}}
 
=== Тонска својства ===
{{colbegin|2}}
Додавањем ахроматских боја, бијеле или црне, некој другој боји настаје тоналитет боја. Тоналитет је количина светла у некој боји. Бела и црна, мешане са неком хроматском бојом мењају њен тоналитет или, боље речено, чине је свјетлијом или тамнијом.
Додавањем ахроматских боја, беле или црне, некој другој боји настаје [[тоналитет]] боја. Тоналитет је количина светла у некој боји. Бела и црна, мешане са неком хроматском бојом мењају њен тоналитет или, боље речено, чине је светлијом или тамнијом.
 
==== Ахроматски тонови ====
Ахроматски тонови настају као резултат мешања ахроматских боја, чиме настаје сива. Њих представљају све нијансе [[Сива боја|сиве боје]].
 
==== Свијетли хроматски тонови ====
Светли хроматски тонови настају додавањем беле у чисту боју.
 
==== Загашени хроматски тонови ====
Загашени хроматски тонови настају додавањем црне у чисту боју.
 
==== Мутни хроматски тонови ====
Настају мијешањеммешањем сиве и чисте боје.
 
==== Терцијарни чисти и неутрални тонови ====
Терцијарни чисти тонови подразумијевајуподразумевају све нијансе боје којекоји добијемосе добијају, на примјерпример, мијешањеммешањем жуте и црвене у различитим мерамаразмерама, осим наранџасте, која је секундарна боја. Исто важи и за све остале комбинације основних боја.
 
Неутрални терцијарни тонови су резултат мешања једне основне и једне секундарне боје. На примјерпример, када жутусе потамниможута потамни љубичастом или наранџастунаранџаста плавом настају неутрални тонови трећег реда.
{{colend}}
 
=== Деградација боје ===
Деградацијом боје постижу се тонске вредности боје. Било која чиста боја поседује колористичку јачину, интензитет и жаркост. Додавањем црне и беле у чисту боју губе се те вредности. Тај феномен се назива деградација боје.
 
== Пигментне боје као материјал у ликовној умјетностиуметности ==
Под именом пигментних боја подразумевамо боје, казано сликарским речником, разнобојне прашкове материје које сачињавају елементарну сировину за прављење уметничких боја. Ове боје се налазе у природи или су хемијски производи и према томе се деле на природне боје или земљане боје и хемијске боје које су добијене хемијским поступцима.
 
Под именом пигментних боја се подразумевају боје, речено сликарским речником, разнобојне прашкове материје које сачињавају елементарну сировину за прављење уметничких боја. Ове боје се налазе у природи или су хемијски производи и према томе се деле на природне боје или земљане боје и хемијске боје које су добијене [[Хемијска реакција|хемијским поступцима]].
Природне боје се називају боје од разнобојне земље које су настале као продукт распадања стијене и минерала. Ове боје пре упоребе треба прерадити што данас чине фабрике боја, путем испирања водом, таложењем, сушењем, млевењем или просејавањем.
 
Природне боје се називају боје од разнобојне земље које су настале као продукт распадања стене и минерала. Ове боје пре упоребе треба прерадити што данас чине фабрике боја, путем испирања водом, [[Талог|таложењем]], сушењем, млевењем или просејавањем.
Хемијске боје настају као резултат хемијског процеса при чему се од две отопине добија талог који се испира, затим се суши, меље и просејава, те у виду разнобојног прашка долази у сликарство као сировина за прављење уметничких боја.
 
Хемијске боје настају као резултат хемијског процеса при чему се од два раствора добија талог који се испира, затим се суши, меље и просејава, те у виду разнобојног прашка долази у сликарство као сировина за прављење уметничких боја.
Пигментне боје се деле на основне боје и помоћне боје. Помоћне боје су небоје бела и црна. Комбиноване боје су оне боје које су настале комбиновањем основних боја. Оне могу бити уметничке боје и боје за кречење. Боје за кречење су боје којим се додаје гипс или каолин да би се добиле веће количине боје и користе се за студије или за кречење и друге примењене сврхе.
 
Пигментне боје се деле на основне боје и помоћне боје. Помоћне боје су небоје бела и црна. Комбиноване боје су оне боје које су настале комбиновањем основних боја. Оне могу бити уметничке боје и боје за кречење. Боје за кречење су боје којима се додаје [[гипс]] или [[каолин]] да би се добиле веће количине боје и користе се за студије или за кречење и друге примењене сврхе.
 
== Везива за боје ==
Везива за боје називамосу онеони метеријалеметеријали у сликарству којекоји после испарења својих растварача или своје течне стране прелазе у чврсто стање и везују се у себи као и за подлогу за коју приону.
 
Везива за боје могу бити минерална, као на пример [[креч]], или органска као [[гумирабика]], смола са воћа, [[декстрин]], [[мед]], [[шећер]], на чијим лепљивим особинама почива углавном [[акварел]] и [[гваш]], затим [[казеин]], сирово кокошије јаје, као и сушива уља која су спојна средства новијег датума. Сушивост уља почива на његовој особини да део испари а део пређе у чврсто стање и у томе прелазку уље у чврсто стање које је једна сложена материја почива његова лепљивост и употреба као везиво за боје у [[Уље (сликарство)|уљаном сликарству]].
 
Везива за боје су [[восак]], [[туткало]], [[казеин]], гуми арабикум, трагант, мед, [[штирак]], декстрин, гашени [[креч]], кречно млеко, итд.
 
== Порекло речи у српском језику ==
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Спољашње везе ==
{{Sister project links|wikt=color|b=no|q=no|s=no|n=no|v=no|species=no|d=P462}}
* [https://web.archive.org/web/20110907151050/http://www.fadu.uba.ar/sitios/sicyt/color/bib.htm Bibliography Database on Color Theory]
* {{cite SEP |url-id=color |title=Color |last=Maund |first=Barry}}
* {{cite IEP |url-id=color |title=Color}}
* [http://www.research.ibm.com/people/l/lloydt/color/color.HTM Why Should Engineers and Scientists Be Worried About Color?]
* [https://web.archive.org/web/20110514200313/http://lhldigital.lindahall.org/cdm4/document.php?CISOROOT=%2Fnat_hist&CISOPTR=1733&REC=1 ''A Nomenclature of Colors'' (1886)]
* [https://web.archive.org/web/20110514200308/http://lhldigital.lindahall.org/cdm4/document.php?CISOROOT=%2Fnat_hist&CISOPTR=1559&REC=1 ''Color Standards and Color Nomenclature'' (1912)]
* [http://www.gutenberg.org/files/26054/26054-h/26054-h.htm A Color Notation]
* [http://www.aic-color.org/ AIC]
* [http://video.pbs.org/video/2293574270 The Effect of Color | OFF BOOK]
* [http://philologus.gr/2008-08-02-10-20-04/33/287-colours Study of the history of colors]
* [http://www.nybooks.com/daily/2016/12/08/color-of-consciousness/ The Color of Consciousness]
 
{{Authority control}}
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006 |id=ISBN 3-527-40503-8 |url=https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}
{{Commonscat|Colors}}
 
[[Категорија:Светлост]]