Јаша Томић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
Студирао је медицину и књижевност у [[Беч]]у и [[Праг]]у, али га је политичка борба одвукла са студија. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Када се враћао из Немачке 1884. године кренуо је у Велики Бечкерек, где је намеравао да покрене један политички лист; први српски у том граду, који би се звао "Родољуб". Али до тога није дошло, остао је тај лист само као замисао.<ref>Ференц Немет: "Историја штампе у Великом Бечкереку", Зрењанин 2007. године</ref> Јаша је отишао у Нови Сад, где је преузео "Заставу". Године [[1884]]. постаје уредник „Заставе“ и [[Светозар Милетић|Милетићев]] наследник у Српској народној слободоумној странци, која ће ускоро добити назив Радикална странка ([[1891]]). Књижевни историчари наводе да његова литерарна дела представљају покушај обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касније грађанско-радикалну садржину.
 
== Делатност ==
За време [[Први балкански рат|првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканском рата]] био је војни извештач за часопис ''Застава'', а касније је из тих извештаја написао три одлично прихваћене књиге.
 
 
У књизи "Јеврејско питање" има, за разлику од ранијег периода, негативан став о њима, након што је добро проучио то питање. Оптужује их да преко 11 од 13 бечких дневних новина сеју раздор међу народима, по принципу завади па владај. Због таквих ставова Јеврејска заједница се противила постојању његовог споменика у Новом Саду, али браниоци његовог лика и дела износе позитивне стране које је имао у сједињењу Војводине Србије са Краљевином Србијом, као и целокупно очување националног идентитета Срба у Угарској, Хрватској и Славонији. Томићев антисемитизам није верске или националне природе већ етичке. Замера Јеврејима што имају другу врсту морала од већине других народа, тј. талмудизму који као и Куран, који по Талмуду и настаје (по Томићу), намеће мисао да треба бити добар према Јеврејину или муслиману а нечовечан према осталима. Он тако објашњава антисемитизам кроз читаву историју од фараона до његовог времена, да је узок управо у дуплим стандардима и варању оних који би трговином и тражењем рупа у закону оставривали материјалну добит. Критикује и право које нема довољно параграфа да често осуди кривце, који се добро сналазе да учине безакоње али да се формално о њега не огреше, иако је сам провео само седам година у затвору за убиство са предумишљајем.
 
== Библиографија ==
* "О узроцима злочина", Нови Сад 1896. године
* "Назарени", Нови Сад 1896. године
*
 
== Види још ==
26.978

измена