Јаша Томић — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м
м
'''Jаков „Јаша” Томић''' ([[Вршац]], [[23. октобар]] [[1856]] — [[Нови Сад]], [[22. октобар]] [[1922]]) је био новинар, политичар и књижевник.
 
Студирао је медицину и књижевност у [[Беч]]у и [[Праг]]у, али га је политичка борба одвукла са студија. Оснивач је групе тзв. вршачких социјалиста. Томићева породица је 1881. године прешла из Вршца у Београд, а Јаша постао стални сарадник радикалског листа "Самоуправа". Када се враћао из Немачке 1884. године кренуо је у Велики Бечкерек, где је намеравао да покрене један политички лист; први српски у том граду, који би се звао "Родољуб". Али до тога није дошло, остао је тај лист само као замисао.<ref>Ференц Немет: "Историја штампе у Великом Бечкереку", Зрењанин 2007. године</ref> Јаша је отишао у Нови Сад, где је након женидбе са Милетићевом кћерком Милицом, преузео лист "Заставу". Године [[1884]]. постаје уредник „Заставе“ и [[Светозар Милетић|Милетићев]] наследник у Српској народној слободоумној странци, која ће ускоро добити назив Српска Радикална странка ([[1891]]). Јаша је био увек само "вођ", који није имао никакву званичну функцију у радикалној странци.<ref>Василије Крестић: "Јаша Томић (1856-1922) - политички портрет, Нови Сад 2006. године</ref> Књижевни историчари наводе да његова литерарна дела представљају покушај обраде политичких теза, које су у првом периоду имале социјалистичку, а касније грађанско-радикалну садржину. Оштро се супротстављао Илариону Руварцу и другим заступницима тзв. Бечке историографске школе.
 
== Делатност ==
За време [[Први балкански рат|првог]] и [[Други балкански рат|Другог балканском рата]] био је војни извештач за часопис ''Застава'', а касније је из тих извештаја написао три одлично прихваћене књиге.
 
Јаша Томић је 23. децембра [[1889]]. ([[4. јануар]]а [[1890]]. по новом календару) убио политичара [[Миша Димитријевић (политичар)|Мишу Димитријевића]], због новинарских полемика које су добиле лични карактер. Томић је робијао шест година у злогласној казниони у тврђави Вац (1891-1896). Године 1892. потписало је петицију за његово ослобађање 3000 Новосађанки, јер је бранио част своје супруге Милице.
 
Био је један од најугледнијих [[Срби|Срба]] на Народној скупштини, која је у [[Новембар|новембру]] [[1918]]. донела одлуку да се [[Банат]], [[Бачка]] и [[Барања]] прикључе [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]]. Умро је у [[Нови Сад|Новом Саду]] 1922. године.
26.978

измена