Отворите главни мени

Промене

м
нема резимеа измене
 
== Биографија ==
Основну школу је учио у [[Темерин]]у, гимназију у [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Сегедин]]у, а права и филозофију у [[Пешта|Пешти]]. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у [[Сремски Карловци|Карловцима]], наставник богословије и, пошто се закалуђерио, архимандрит манастира [[Шишатовац|Шишатовца]]. Од 1828. до смрти био је владика Карловачкога владичанства са седиштем у [[Плашки|Плашком]]. У Војној крајини су постојале школе на немачком, а он је отворио прве школе на српском језику у [[Плашки|Плашком]], [[Шкаре|Шкарама]], [[Зрмања (Грачац)|Зрмањи]] и [[Мутилић]]у. Као епископ Горњо-карловачки основао је Богословску школу, у којој је и сам предавао науку. Мушицки "изведе из ње и посла у народ младе свештенике, утврђене у православљу и свесне Србе". Уредио је и да српска деца у граничарским немачким школама добију православни катихизис.<ref>"Школски лист", Сомбор 1882. године</ref> Умро је као владика у [[Плашки|Плашком]]. Умро је у [[Карловац|Карловцу]] 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., pp. 232.</ref>
 
== Делатност ==
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: [[Фридрих Готлиб Клопшток]], чувени немачки песник, писац „Месијаде“, Давид „псалмопјевац“ и нарочито [[Хорације]], чију је поетику (''Ars poetica'') знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псеудокласичне поезије европске. Он сам каже да подражава „Флаку“ и сматра као велики успех што може на српском језику певати по латинским метричким обрасцима.
 
Он је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. То је учено ''стихотвореније'' врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, ''благонаравију'' и ''добродјетељи'' и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме „Глас народољупца“ и „Глас харфе шишатовачке“ биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова поезија цењена у своје време због снажног и искреног родољубља и представља занимљив покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике“. Одржавао је пријатељску везу са [[Михаило Витковић|Михаилом Витковићем]], српским песником из [[Будимпешта|Пеште]] коме је Мушицки посветио и оду.
 
[[Датотека:Lukijan Musicki.JPG|мини|Споменик Мушицком у Темерину|250п]]
 
Врло учен и образован књижевник, Мушицки покушава да архаични старословенски језик, који није имао књижевне традиције, прилагоди псевдокласичној дисциплини форме, у време када се та дисциплина преживела као и сам језик. Он је покушао да независно од народне песме створи нове ритмичке облике и дао је неколико виртуозних образаца, али је његов покушај пропао због одсуства талента и због архаичног језика.
Он налази да рускословенски језик треба да остане језик цркве и науке, а народни за народ и популарну књижевност.
 
== Дело ==
Умро је у [[Карловац|Карловцу]] 18. марта 1837.<ref>Рудолф Строхал, ''Град Карловац описан и орисан'', власт. накл. (Тисак M. Фогине), Карловац, 1906., pp. 232.</ref>
Он је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. То је учено ''стихотвореније'' врло ученог и добронамерног родољуба и црквеног човека, стихотворство лишено правог песничког заноса и лепоте. Он пева о карактеру, народољубљу, ''благонаравију'' и ''добродјетељи'' и даје моралне поуке младом нараштају. Његове програмске песме „Глас народољупца“ и „Глас харфе шишатовачке“ биле су чувене у своје доба и школска омладина их је знала наизуст. Та је његова поезија цењена у своје време због снажног и искреног родољубља и представља занимљив покушај уметничке версификације по угледу на латинске метричке облике и уједно као карактеристичан образац хладне и укочене „објективне лирике“. Одржавао је пријатељску везу са [[Михаило Витковић|Михаилом Витковићем]], српским песником из [[Будимпешта|Пеште]] коме је Мушицки посветио и оду.
 
[[Датотека:Lukijan Musicki.JPG|мини|Споменик Мушицком у Темерину|250п]]
 
== Референце ==