Пруга Београд—Бар — разлика између измена

Привредни савет Владе ФНР Југославије, [[20. јул]]а [[1951]]. године, одобрио је садашњи правац пруге Београд — Ваљево — Ужице — Титоград (данас Подгорица) — Бар, па су наредне године, [[1952]]., почели радови на деоницама, Ресник — Ваљево и Титоград, а [[1955]]. године и на деоници Прибој — Пријепоље. Међутим, радови на прузи су веома споро одмицали све до „Ужичког саветовања“, [[1965]]. године, које је донекле ублажило трзавице о начину финансирања између републичких руководства. Закон о изградњи ове пруге у СФРЈ је донет [[1966]]. године, али је већ [[1971]]. закон укинут, а даљу изградњу су преузеле одвојено [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]] и [[Социјалистичка Република Црна Гора|СР Црна Гора]]. Пруга је комплетирана [[27. новембар|27. новембра]] [[1975]]. године спајањем шина десетак километара јужно од [[Колашин]]а. Изградња пруге је коштала око 449 милиона америчких долара, од чега су више од две трећине финансирале СР Србија и СР Црна Гора, а једну трећину федерација.<ref>[http://epub.ff.uns.ac.rs/index.php/istr/article/viewFile/521/540 Пруга Београд-Бар 1952-1976], Данијел Кежић, 2011.</ref>