Шандор Петефи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м linkоvi bili arhivirani + dorada sa pesmama
Ред 3:
| слика =Petőfi_Sándor.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = ШандорЈедина Петефипозната аутентична фотографија ([[дагеротипија]]) песника
| датум_рођења = {{Датум рођења|1823|1|1}}
| место_рођења = [[Кишкереш]]
Ред 17:
| дела =
}}
'''Шандор Петефи''' рођен као '''Александар Петровић''' ({{јез-мађ|Petőfi Sándor}}; [[Кишкереш]], [[1. јануар]] [[1823]] — [[Сегешвар|Шегешвар]], [[31. јул]] [[1849]]) је био мађарски песник и један од вођа [[Мађарска револуција 1848.|националног покрета]] [[1848]]. СматраЈедан сеје најталентованијимод инајистакнутијих најбољиммађарских мађарскимлирских лирскимуметника. песникомСнажно [[19.је век|XIX века]]утицао и снажно утицао на јужнословенске песнике, посебно на [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]] и [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]].
 
== Биографија ==
[[Датотека: Petofi anyak.jpg|мини|лево|300п|Извод из књиге рођених (Петефи музеј у Кишкерешу)]]
Отац му је био cрбин Стеван Петровић, a мајка му је била Словакињасловакиња Марија Хрузова, а. Шандорово крштено име је Александар Петровић.<ref>{{cite [https://web|url=.archive.org/web/20141101231932/http://www.kirjasto.sci.fi/petofi.htm |title=Sándor Petõfi] |publisher=Kirjasto.sci.fi{{en}}</ref> |date=У крштеницу је име уведено на [[Латински језик|accessdateлатинском]], =као 7''Alexánder Petrovics'', по тадашњем обичају [[Лутеранизам|Евангеличке цркве]]. 12"Петефи" му је одабрано уметничко име, псеудоним који је користио од 1943. 2010.}}</ref>године. СматраПетефи се сматра најталентованијим и најбољим мађарским лирским песником [[19. век|XIX века]]а. Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
 
Још као гимназијалац је почео да пише и објављује поезију.
У бурним годинама које су потресале већи део Европе, веома се истицао као ватрени мађарски националиста, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог мађарске револуције за отцепљење од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и осамостаљење [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]]. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни [[републиканизам]]. Петефи је највероватније погинуо [[1849]]. у бици код [[Сегешвар|Шегешвара]], мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.
 
Након гимназије – упркос очевог противљења, који је желео да као он и Шандор буде месар – креће на пут, лута, држи кућне часове, и разним другим пословима зарађује за хлеб. Да не би никоме био на терет, са 16 година пријављује се у аустријску војску у [[Шопрон]]у. Његова јединица добија премештање у [[Грац]], а млади Петефи се нада да ће успети да види и Италију. Међутим чета је стационирана у Хрватској, а као да то разочарење и није било довољно, тешка војна служба ставља младићево здравље на пробу. У јесен 1840. у [[Карловац|Карловцима]] почиње да пљује крв те завршава у болници. Недуго након тога у [[Загреб]]у добија тифус и поново је у болници. Након безуспешног лечења шаљу га назад за Шопрон, а јанура 1841. бива отпуштен.
 
Тада му на ум долази идеја да се опроба глумом и једно време ради као глумац путујућег позоришта.<ref>Fekete Sándor: ''Petőfi a vándorszínész.'' Petőfi Irodalmi Múzeum, Budapest, 2011. {{hu}}</ref>
Крајем 1943. и даље болестан и слаб, у летњој одећи долази у [[Дебрецин]]. На те тешке дане овако се сећа песник:<ref>[http://dia.pool.pim.hu/html/muvek/FEKETE/fekete00001/fekete00001_o/fekete00001_o.html Биографија Шандора Петефија] (на мађарском језику). {{hu}}</ref> {{Pull quote|''Зиму 1843/4 извукао сам у овом дебелом граду гладујући, смразавајући се и болестан код једне сиромашне, али добре старице, господ да је благодари. Да се она није о мени бринула, ни ово писмо ти ја не бих писао са овога света, већ са оног другог. Био сам онакав јадан лутајући глумац, на кога ни бог ни човек очи не окреће.''}} Тада, под пазухом са свеском у коју је сабрао своје песме, креће да нађе издавача за њих. На путу до Будима, застаје у [[Јегра|Егеру]] код каноника Беле Таркањија ({{јез-мађ|Tárkányi Béla}}) који је и сам био песник, те га са младим ученицима [[Сјемениште|Семинара]] радо примају и слушају његове песме. Ојачан и охрабрен стиже у [[Будимпешта|Пешту]] где налази издавача за своје песме, а добија и посао уредника код новина. Први пут након лутања Шандор може да се врати кући, где се измирује са оцем, а у сећање на тај период пише неке своје најпознатије песме. Коначно, као самосталан човек који се брине о себи, има радно место и плату од 15 [[Хабзбуршка монархија|аустријских]] форинти у могућности је да се креће у отменом друштву кафана и друштвима књижевника и песника. Коначно 1846. издаје прву збирку својих песама, и пут му се отвара ка широј јавност и слави.
[[Датотека:Petőfi Sándorné.jpg|мини|Петефијева супруга Јулија Сендреи]]
У јесен 1846. упознаје се са Јулијом Сендреи ({{јез-мађ|Szendrey Júlia}}) кћерком феудалног службеника из [[Ердуд]]а, који нерадо пристаје на њихово венчање, јер кћерки жели неког богатог феудалца а не "будаластог" песника. Али њихова љубав – којој Петефи посвећује многе песме – побеђује, и након више од пет просидби и молби 8. септембра 1847. строги отац пристаје да се Петефи и Јулија узму. Имали су једно дете, сина Золтана који се родио 15. децембра 1848., мање од годину дана пре песникове смрти.
 
Према предању на дан избијања [[Мађарска револуција 1848.|устанка]] 15. марта 1948. Јулија Сендреји је окачила Шандору на одело прву мађарску кокарду, симбол револуције који је сашила на узор париске [[Француска револуција|народне тробојке]]. Тај дан је песник написао и своје познато дело "Песму нације" ({{јез-мађ|Nemzeti dal}}).
 
У бурним годинама које су потресале већи део Европе, веомаПетефи се постепено истицао као ватрени мађарски националиста, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог мађарске револуције за отцепљење од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и осамостаљење [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарске]]. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни [[републиканизам]]. Петефи је највероватније погинуо [[1849]]. у бици код [[Сегешвар|Шегешвара]], мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.
 
Његова поезија је имала велики утицај на јужнословенске песнике, посебно на [[Ђура Јакшић|Ђуру Јакшића]] и [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]].
 
Данас мост у Будимпешти носи његово име. Такође, радио станица мађарског радија посвећена култури и уметности носи његово име Петефи.
 
== Петефијева поезија ==
Као водећи песник мађарског [[романтизам|романтизма]], он је и најзаслужнији да је мађарска поезија позната у свету. Иако је страдао веома млад, оставио је значајно књижевно дело. Одушевљен његовим писањем Јован Јовановић Змај је на српски језик превео и препевао двадесетак Петефијевих песама.
 
 
{|
|-
| Његово певање одликује једноставност и непосредност, обогаћено мотивима из народног живота:
{{Pull quote|
На крај села чађава механа,<br>
из ње штрчи коса нећешљана.<br>
Нећешљана од силнога пића,<br>
то је кућа сеоских младића.
 
Из кафане пијан ја излазим,<br>
чудновате улице налазим.<br>
Лево, десно, нигде мога стана,<br>
ој, улице ала си пијана!
 
Гле мјесеца што се накривио,<br>
на једно је око зажмирио.<br>
А друго је сасвим затворио,<br>
срам га било и он се напио!
 
Тко то лупа на мој прозор тако,<br>
зар ви момци не знате полако?<br>
Мој Миленко лег'о је да спава,<br>
од те муке заболи га глава!}}
<div align="right">(''На крај села чађава механа.'' Препев Јована Јовановића Змаја)</div>
|}
 
 
{|
|-
| У љубавној лирици Петефи је чист романтичар који живахно пева о својим осећањима и расположењима:
 
{{Pull quote|
Како да те назовем,<br>
кад сред сумрака, снатреци,<br>
вечерње звезде лепих ти очију,<br>
дивећи се, моје гледају очи,<br>
као да их сад виде први пут...<br>
Те звезде,<br>
чији је сваки зрак<br>
по један поток љубави,<br>
који тече ка мору душе моје<br>
како да те назовем?<br>
 
Како да те назовем,<br>
кад ми добациш поглед свој,<br>
тај питоми голуб,<br>
чије је свако перо<br>
по једна маслинова грана мира<br>
и чији је додир тако добар!<br>
Зато што је мекши од свиле<br>
и од јастука у колевци<br>
Како да те назовем?<br>
}}
<div align="right">(''Како да те назовем.'' С мађарског превела Драгиња Рамадански)</div>
|}
 
 
{|
|-
|Петефи је, у складу са идејама романтизма и [[Џорџ Гордон Бајрон|бајронизма]], био огорчени противник друштва у коме је живео те је са оштром сатиром и осудом певао<br>о готованском и јаловом животу мађарског племства, о одсуству родољубља и занемаривања општих друштвених вредности:
{{Pull quote|
Нерад сврха је живота.<br>
Ленчарим, да је дивота.<br>
Дост' што сељак радит зна.<br>
Мађарски сам племић ја.<br>
 
За науку да живим? Баци!<br>
Научници — сиромаси!<br>
Нити читам, нити пишем — па?<br>
Мађарски сам племић ја!<br>
Не бринем се да ли страда<br>
домовина у сто јада;<br>
већ ће проћи судба зла.<br>
Мађарски сам племић ја!}}
<div align="right">(''Мађарски племић.'' Превео Станиша Величковић)</div>
|}
 
== Дела ==
Линија 50 ⟶ 142:
{{портал|Биографија|Књижевност}}
{{Commonscat|Sándor Petőfi}}
* [[Сава Бабић]] (1985): ''Како смо преводили Петефија.'' Историја и поетика превода, Матица Српска Нови Сад
* [https://web.archive.org/web/20160311134916/http://www.poezijasustine.rs/sandor-petefi Шандор Петефи] – Поезија суштине.
* [http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=227.0 ''Александар Петровић / Шандор Петефи (1823—1849)''] – Српски песници XIX века — биографско-библиографски подаци и прилози
 
{{DEFAULTSORT:Петефи, Шандор}}