Шандор Петефи — разлика између измена

Крајем 1943. и даље болестан и слаб, у летњој одећи долази у [[Дебрецин]]. На те тешке дане овако се сећа песник:<ref>[http://dia.pool.pim.hu/html/muvek/FEKETE/fekete00001/fekete00001_o/fekete00001_o.html Биографија Шандора Петефија] (на мађарском језику). {{hu}}</ref> {{Pull quote|''Зиму 1843/4 извукао сам у овом дебелом граду гладујући, смразавајући се и болестан код једне сиромашне, али добре старице, господ да је благодари. Да се она није о мени бринула, ни ово писмо ти ја не бих писао са овога света, већ са оног другог. Био сам онакав јадан лутајући глумац, на кога ни бог ни човек очи не окреће.''}} Тада, под пазухом са свеском у коју је сабрао своје песме, креће да нађе издавача за њих. На путу до Будима, застаје у [[Јегра|Егеру]] код каноника Беле Таркањија ({{јез-мађ|Tárkányi Béla}}) који је и сам био песник, те га са младим ученицима [[Сјемениште|Семинара]] радо примају и слушају његове песме. Ојачан и охрабрен стиже у [[Будимпешта|Пешту]] где налази издавача за своје песме, а добија и посао уредника код новина. Први пут након лутања Шандор може да се врати кући, где се измирује са оцем, а у сећање на тај период пише неке своје најпознатије песме. Коначно, као самосталан човек који се брине о себи, има радно место и плату од 15 [[Хабзбуршка монархија|аустријских]] форинти у могућности је да се креће у отменом друштву кафана и друштвима књижевника и песника. Коначно 1846. издаје своју прву збирку својих песама, и пут му се отвара ка широј јавност и слави.

У јесен 1846. упознаје се са Јулијом Сендреи ({{јез-мађ|Szendrey Júlia}}) кћерком феудалног службеника из [[Ердуд]]а, који нерадо пристаје на њихово венчање, јер кћерки жели неког богатог феудалца а не "будаластог" песника. Али њихова љубав – којој Петефи посвећује многе песме – побеђује, и након више од пет просидби и молби, 8. септембра 1847. строги отац пристаје да се Петефи и Јулија узму. Имали су једно дете, сина Золтана који се родио 15. децембра 1848., мање од годину дана пре песникове смрти.

У бурним годинама које су потресале већи део Европе, Петефи се постепено истицао као ватрени мађарски националистанационалист, поборник републике и присталица револуције. Године 1848. дошао је на чело пештанске омладине и убрзо постао идеолог револуције за отцепљење од [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]] и осамостаљење Мађарске. Међутим, убрзо су мађарски племићи преузели руководство и ушли у договоре са аустријским двором о повластицама и уступцима. Револуционар Шандор се придружио побуњеничкој војсци која је кренула у рат против хабзбуршких трупа. На несрећу по побуњенике Русија се активно укључила у догађаје подржавши бечки двор, а у намери да се угуши револуционарни [[републиканизам]]. Петефи је највероватније погинуо [[1849]]. у бици код [[Сегешвар|Шегешвара]], мада је исправније рећи да му се ту изгубио сваки траг.