Калаз — разлика између измена

У Калазу је 1847. године било 684 Срба, а две деценије потом 1867. године било је мање - 611 Срба житеља.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> Тражио се 1882. године учитељ за српску школу у Калазу, са основном платом од 412 ф. Расписан је 1884. године стечај за упражњено место српског учитеља у Калазу, са припадајућом годишњом платом од 404 ф. и њивом, огревом и станом.<ref>"Школски лист", Сомбор 1884. године</ref> Изабран је учитељ Павле Станичков, којем је 1885. године дат декрет о сталном намештењу. На трећи да Ускрса 1885. године држан је у школи у Калазу, у 9,30 сати школски испит. Присуствовали су чланови Школског одбора и Општинског старешинства, на челу са парохом. Испитом је председавао Стева Поповић Вацки, епархијски школски надзорник. Године 1895. умро је у Српском Ковину парох Тимотије Михалџић који је био рођен у Калазу 1824. године. Био је неколико година пред Мађарску буну 1848-1849. године, српски народни учитељ у родном месту Калазу, а касније је рукоположен за свештеника и постављен за администратора парохије у месту Бати. За привременог учитеља у Калазу постављен је 1886. године Светозар Мацедоњанин. Константин Пешић учитељ у Калазу положио је 1888. године испит из мађарског језика у Сомбору. Поп Јован Бољарић је извесно време службовао у парохији Калазу.▼

Калаз је место на друму и жељезници између Будимпеште и Сентандреје. У њему је 1896. године освештана нова српска вероисповедна школа. Школско здање је подигао и опремио потребним намештајем и училима [[Еуген Думча]] градоначелник Сентандреје са својом супругом Петронелом. Градња је трајала годину дана, да би зграда била освештана на великој свечаности о црквеној слави калазској 13. јула 1896. године. Корнел Чупић администратор протопрезвирата будимског је одређен да освешта школску зграду, и крст постављен на сред села. Из храма је кренула литија до мермерног спомен-крста, где је освештана водица. Школа је подигнута у средини порте, према јужним вратима, и око ње ће се направити перивој. Све је урађено лепо и по прописима, а изграђена је веранда изнад улазних врата, где је постављена спомен-плоча са именима великих добротвора, исписаним златним словима. ▼

Парох у Калазу био је 1896. године поп Коста Николић (ту и 1879), а учитељ нови Сава Белић (ту до 1911).<ref>"Школски лист", Сомбор 1896. године</ref> Поп Николић је 1891. године примио из јерархијског фонда 150 ф. припомоћи. Епископ будимски Јеремија Мађаревић је имао у Калазу свој "летњиковац", где је провео неколико месеци лета 1896. године док је боловао. Учитељ Белић је као мало који учитељ имао трагични крај. Био је рођен у Калазу, где је радио као српски учитељ последњих 17 година каријере. Тај учитељ је кажу био благе природе, тих и смирен, услужан човек који је стекао љубав и поштовање целог села. Дана 1. септембра 1911. године ступио је у пензију, и наставио да живи у родном месту. Међутим, већ 4. октобра те године био је убијен ножем, од стране паора Паје Петровића. Радило се о безумној освети, јер је Петровића пре 15 година "ћушио" (ударио) брат учитеља Саве. Јадни Петровић у пијаном стању се "осветио" не починиоцу, већ невином учитељу. Током сахране одржао је посмртни говор и један колега учитељ, са речима: "Мученик си, јер си био учитељ".<ref>"Школски гласник", Нови Сад 1911. године</ref> У Калазу се 1912. године, због повећања броја школске деце, градила нова српска школа.▼

По српском извору из 1905. године види се да је Калаз велика општина. У њему живи 2245 житеља, од којих је 530 православних Срба. Домова укупно има 310, од којих је 89 српских. Црквена општина је организована и уредна, има парохијски дом, порта је уређена као српско православно гробље. Храм је тада био у лошем стању, споља и изнутра, а парох поп Исидор Бошњак родом из Грабовца, који служи ту тек годину дана је председник црквене општине. Српска вероисповедна школа ради, учитељ је Сава Белић родом из Будакалаза. Редовну наставу похађа 65 ђака, а недељну школу њих 16. Мада је црквено-општински посед 39 кј, нема никаквих заклада и парохија је сиромашка, најниже шесте платежне класе.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>▼