Охрид — разлика између измена

Најзад је енергичним провођењем рефорама у Турској узурпатор власти Џеладин-бег [[1830]]. присиљен да бежи. Тада су порушени раскошни дворци Џеладин-бега, Горњи Шарај у тврђави. [[1835]]. постао је седиште кајмакама. Тада је у вароши било око 6.000 становника, већином хришћана, а мало [[Албанци|Арнаута]] и Турака. Поред великог рибарског трга за сушену и усољену рибу, у чаршији је било око 250 дућана. Средином 19 века Охрид је, поред риболова, био чувен и са трговином и преради кожа. Преко Драча се трговало са [[Лајпциг]]ом. [[Беч]]ом и [[Трст]]ом. По једном опису из 1868. године: "Охрид је варош, поред којег протиче поток Драгор, са 4-5.000 становника на северном "брегу" (обали) Охридског језера, из којег се ваде најбоље јегуље. Варош је на лепом "брдељку", који има заравњен врх, па на њему има лепу цитаделу. У околини се копа сребро". Крајем [[19. век]]а имао је 2.409 кућа са 11.900 становника, од којих су 5.408 били [[муслимани]], а остало [[хришћани]]. Трговина је после опадала због арнаутске анархије, а сва се главна привреда била свела скоро само на риболов. Охрид је од ослобођења од Турака [[1912]], до [[1941]]. године припадао [[Краљевина Југославија|Краљевини Југославији]] као [[Вардарска бановина]], када је Македонија подељена између [[Силе Осовине|Сила Осовине]].