Чанад (Чонград) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
== Срби у Чанаду ==
У [[16. век]]у забележено Чанад је забележен као српско насеље. У то време чанадски [[Срби]] су били граничари. Нарочито је у историји значајан период
Српска православна црква посвећена празнику Вазнесењу Господњем подигнута је 1808. године. Срби су је 1875. године уступили Румунима приликом канонске поделе, а себи су изградили нову мању цркву посвећену Св. Георгију.<ref>"Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године</ref> Српско православно парохјско звање је поново основано 1866. године, од кад се воде и црквене матрикуле. Храм српски је завршен 1880. године, а темпло је осликао [[Ђока Путник]].<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
Године 1891. замонашен је у манастиру Бездину др Станимир Поповић свршени правник и богослов 4. разреда. Био је родом из М. Чанада где му је отац и сад парох. Постао је монах са новим именом Сава, након само неколико месеци искушеништва, на крају школске године.<ref>"Српски сион", Карловци 1891. године</ref> Умро је у месту маја 1906. године стари парох поп Светозар Поповић у 76 години живота. Служио је као свештеник пуних 58 година у свом родном месту.<ref>"Српски сион", Карловци 1906. године</ref> Њега је заменио 1906. године млади поп Душан Замуровић.
Тражен је учитељ у Мађарском Чанаду 1881. године, а понуђена основна годишња плате је била 200 ф. и приде 15 ланаца земље и друга ситнија примања.<ref>"Школски лист", сомбор 1881. године</ref> Пре 1892. године умро чанадски учитељ Душан Кнежевић. Расписан је 1892. године стечај за упражњено учитељско место у М. Чанаду. Понуђена основна годишња плата је износила 200 ф. плус остала примања и друге погодности.<ref>"Српски сион", Карловци 1892. године</ref> Године 1894. у Мађарском Чанаду је учитељ Никола Јовановић.<ref>"Школски лист", Сомбор 1894. године</ref>
Учитељски конкурс из 1896. године наводи да је реч о српској вероисповедној шесторазредној, мешовитој основној школи у Мађарском Чанаду. У Чанаду је 1905. године српска народна школа са једним здањем, зиданим 1880. године. Учитељ је Петар Милетић родом из Сирига, који је осам година са службом у Чанаду. Било је 80 ђака на редовној настави, а у пофторној школи је било 25 ученика старијег узраста. У туђе школе ишло је петоро деце.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополја Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
За Фонд "Св. Саве" дали су прилоге мештани М. Чанаду. Арса Гедошев и Мирко Недучић су дали највише - по 2 ф., остали су били мање дарежљиви: Јован Гедошев, Милош Гедошев, Аћа Буњевац, Благоја Недучић, Живан Недучић, Јоца Поповић, Југ Поповић и Дина Воргуца. Скупљен је прилог у износу 11 ф. 40 нвчића."Српски сион", Карловци 1905. године
Године 1905. било је у Мађарском Чанаду Срба православаца 673 душе (или 22%) са 142 куће. Од јавних српски здања ту су православна црква и народна школа. У месту је српска црквена општина, скупштина је редовна под председништвом Јована Гедошева. Православна парохија је шесте класе, нема парохијски дом а парохијска сесија износи 39 кј. земље.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
| |||