Црквени сабор — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 3 године
м
нема резимеа измене
м
м
{{друго значење3|Сабор}}
'''Црквени сабори''' су формална тела која доносе одлуке, а сачињавају их [[епископ]]и и представници [[Црква|Цркве]] ([[свештеник|свештеници]], [[Ђакон|ђакони]], [[монаштво|монаси]] или [[лаик|лаици]]). Сазивају се ради расправљања и разрешења спорних питања црквене доктрине и дисциплине. Могу бити [[Васељенски сабори|васељенски]] и [[Помесни сабори|помесни]]. Помесни сабори деле се на митрополитске, епископске и патријаршијске. За историју [[црква|хришћанске Цркве]] најзначајнији су васељенски или екуменски сабори које су признале и [[Католичка црква|Католичка]] и [[Православна црква]]. Православна црква данас признаје седам првих васељенских сабора, док католичкаКатоличка екуменским сматра још [[Осми васељенски сабор]], пет [[Латерански сабори|латеранских концила]], два [[Лионски сабори|лионска]] и два [[ватикански сабори|ватиканска сабора]].
 
Хришћанска црква је од свог настанка била грађена као заједница. Највиши орган Цркве морао је неизоставно да окупља њене вернике. Како је рана Црква била расута по дијаспорама широм [[Средоземље|Средоземља]], утемељење њеног канонског система било је могуће само на скупу од највећег угледа, који би окупио јерархе из читавог хришћанства. И одлука да нејевреји могу ући у хришћанску заједницу донесена је на једном помесном сабору, одржаном у Назарету 40. године. Теолози су потврду ауторитету саборске институције налазили у [[Јеванђеље|Јеванђељу]]. Тако се [[Папа Иноћентије III|Инокентије III]], приликом отварања [[Четврти латерански сабор|Четвртог латеранског концила]], обратио прелатима цитирајући самог Христа: