Тресонче — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
|||
Ред 26:
== Историја ==
Тресонче (или Тресанче - по српски) се први пут помиње у једном турском попису из [[1467]]. године, и нешто касније у Тахрир дефтеру бр. 4 из 1474–76 године, где се назива [[Дербенџије|дербенџијским]] селом. Становници села Тресонче били су [[Мијаци]], чији су основни начини [[Привреда|привређивања]] били [[печалбарство]] и [[сточарство]].
Село Тресанче је по предању постало када и Галичник. Оно је "збирок", због невољника избеглица са разних страна - Галика, Костурске околине, а има их и са "Дунавских страна". Једно је братство баш из Беле Цркве у Банату. Село су основали и крстили српским именом Мијаци. Ту су се склонили, далеко од очију света нашли уточиште.<ref>"Политика", Београд 1929. године</ref>
Тресонче је дало многе [[зограф]]е, тј. [[Иконопис|иконописце]] и [[фрескопис]]це, од којих је најпознатији [[Димитар Крстевић]] звани Дичо Зограф. [[Мијаци]] су били и чувени [[дрворез]]бари. Из тресонечког рода Станишевци су били дуборесци који су између осталог израдили ремек-дело, средишњи дуборез иконостаса у манастиру [[Манастир Високи Дечани|Високи Дечани]]. Од [[1900]]. године у селу је постојала српска црква и школа у којој је учитељ био каснији академик [[Тома Смиљанић-Брадина]].
| |||