Пу Ји — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м standardizacija; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
| слика = Puyi-Manchukuo.jpg
| опис_слике =
| пуно_име = Пу Ји као цар Манџукуа
| датум_рођења = [[7. фебруар]] [[1906]].
| место_рођења = [[Chun Mansion]]
Ред 9:
| датум_смрти = {{Датум смрти|1967|10|17|1906|2|7}}
| место_смрти = [[Пекинг]]
| држава_смрти = [[Кина]]
| сахрањен =
| функција =
Ред 19:
| мајка = [[Youlan]]
| супружник = [[Empress Wanrong, Tan Yuling, Wenxiu, Li Yuqin, Li Shuxian]]
| деца =
}}
'''Пу Ји''' ([[Chun Mansion]], [[7. фебруар]] [[1906]]- [[Пекинг]], [[17. октобар]] [[1967]]) је био последњи владар из династије [[Династија Ћинг|Ћинг]] и последњи [[Кина|кинески]]]. Био је син [[Zaifeng, Prince Chun]] и [[Youlan]]. на трон хе доашо 2. децембра [[1908]] године, са само двије године те, преко својих [[регент]]а Владао је од [[2. децембар]] [[1908]] године, као малољетан уз помоћ свога стрица Заифенга, а његов владајући наслов Xуантонг (кинески: 宣統), по којем је такође познат, објављен је на кинеску Нову годину [[22. јануар]] [[1909]]. године. После [[Синхајска револуција|Синхајске револуције]] 1911. године, Пу Ји је био присиљен да абдицира [[12. фебруар]]а [[1912]] године и одрекне се свога права да буде цар, али задржавајући само номинално наслов владара династије Ћинг и царског клана Аисин Гиоро. Од 1. до 12. јула 1917. био је накратко враћен на царски престо од стране војсковође [[Чан Сун]]а. У [[Забрањени град|Забрањеном граду]] остао је све до [[5. новембар|5. новембра]] [[1924]]. године, када га је војсковођа [[Фен Јусјан]] протерао.
[[Слика:Xuantong.jpg|мини|лево|220п|Пу Ји као цар Кине.]]
Године [[1932]], након што је [[Јапан]] формирао марионетску творевину [[Манџукуо]], Пу Ји је постављен на чело творевине под именом '''Датонг''' ('''Та-тунг'''). Две године касније, [[1. март]]а [[1934]]. године [[Јапан]] га је прогласио '''царем Кангдеом''' од [[Манџукуо]]а, којим је владао све до [[1945]]. године. Пу Јиова царица била је [[Ванронг]], али поред ње имао је и неколико [[Конкубинат|конкубина]]. После капитулације Јапана, Пу Ји је завршио прво у [[СССР|совјет]]ском заточеништву 1945.–[[1950]] године. Након успоставе [[Кина|Народне Републике Кине]] [[1949]] године, Пу Jи је десет година провео у притвору као колаборациониста, где је написао своје мемоаре. До краја живота је био под сталним надзором, али није доживео и јавно срамоћење као неки његови савременици. Након преквалификације Пу Ји је почео радити као обичан вртлар и оженио се медицинском сестром. Године [[1964]]. постаје члан Народне политичке консултативне конференције Кине и остаје члан све до своје смрти.
Умро од компликација узрокованих [[рак бубрега|карциномом бубрега]] и срчаном маном, [[17. октобрa]] [[1967]]. године у [[Пекинг]]у. Сахрањен је као обичан грађанин у Кини и стога није добио традиционално постхумно име које су сви дотадашњи цареви имали.
Изван Кине је Пу Ји данас најпознатији по филму [[Бернардо Бертолучи|Бернарда Бертолучиjа]] ''[[Последњи кинески цар]]'' из [[1987]]. године, који је темељен на Пу Jиовој [[Аутобиографија|аутобиографији]].
== Породично стабло ==
| |||