Милан Недић — разлика између измена

У Србији је у првој половини јула избио [[устанак у Србији 1941.|устанак]] који су предводили [[савез комуниста Југославије|комунисти]]. Већ тада Немци су сматрали да је Аћимовићева влада без икаквог угледа међу Србима, и сматрали да га замене ауторитавнијом личношћу. Недић се први пут помиње као кандидат за председника марионетске владе већ утоком упрве првом половиниполовине јула.{{sfn|Borković|1979a|p=91}} Немачко министарство спољних послова упутуло је у августу 1941. дипломату [[Едмунд Фезенмајер|Едмунда Фезенмајера]] да обави разговоре са потенцијалним кандидатима за Аћимовићевог наследника. После неколико разговора са потенцијалним кандидатима, Фезенмајер је одлучио да је Недић најбољи избор.{{sfn|Tomasevich|2002|p=68}} Заповедник [[Вермахт]]а [[Хајнрих Данкелман]] је одлучио да повери Недићу управљање окупираном Србијом. Љотић и Аћимовић су подржавали Недића, из страха да Немци не поставе оног другог на чело владе.{{sfn|Borković|1979a|p=91}} Након неколико преговора са Аћимовићем, шефом [[Гестапо]]а Карлом Краусом и Георгом Киселом и одбијања, Недић је прихватио место председника марионетске владе, назване [[Влада народног спаса]], [[29. август]]а [[1941]]. године. Недић је Данкелману поставио неколико услова: да се српској влади дозволи оснивање оружаних снага до 10.000 људи и више ако је потребно, да се из немачког заробљеништва врате стари и болесни припадници бивше југословенске војске и они који би користили Недићевој влади и да се спрече прогони и убијања Срба на територији НДХ и под бугарском и мађарском окупацијом, као и још неке додатне уступке као што је коришћење српских симбола и да борба против партизана буде у надлежности Недићеве владе и да се Немци мешају само у случају потребе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=181}} Не постоје извештаји о томе да ли је Данкелман прихватио све Недићеве услове{{sfn|Tomasevich|2002|p=181}} , али је позитивно одговорио на неке затражене уступке, као што су употреба српских народних и државних симбола.