Милан Недић — разлика између измена

ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Недић је од самог почетка немачке окупације био у кругу истакнутих српских личности коме су Немци хтели да повере управу над окупираном Србијом, али су се ипак одлучили за [[Милан Аћимовић|Милана Аћимовића]]. Недић је изгубио сина и снаху у [[експлозија у Смедеревској тврђави 1941.|експлозији муниције]] 5. јуна у [[Смедеревска тврђава|Смедеревској тврђави]].
 
У Србији је у првој половини јула избио [[устанак у Србији 1941.|устанак]] који су предводили [[савез комуниста Југославије|комунисти]]. Већ тада Немци су сматрали да је Аћимовићева влада без икаквог угледа међу Србима, и сматрали да га замене ауторитавнијом личношћу. Недић се први пут помиње као кандидат за председника марионетске владе већ утоком упрве првом половиниполовине јула.{{sfn|Borković|1979a|p=91}} Немачко министарство спољних послова упутуло је у августу 1941. дипломату [[Едмунд Фезенмајер|Едмунда Фезенмајера]] да обави разговоре са потенцијалним кандидатима за Аћимовићевог наследника. После неколико разговора са потенцијалним кандидатима, Фезенмајер је одлучио да је Недић најбољи избор.{{sfn|Tomasevich|2002|p=68}} Заповедник [[Вермахт]]а [[Хајнрих Данкелман]] је одлучио да повери Недићу управљање окупираном Србијом. Љотић и Аћимовић су подржавали Недића, из страха да Немци не поставе оног другог на чело владе.{{sfn|Borković|1979a|p=91}} Након неколико преговора са Аћимовићем, шефом [[Гестапо]]а Карлом Краусом и Георгом Киселом и одбијања, Недић је прихватио место председника марионетске владе, назване [[Влада народног спаса]], [[29. август]]а [[1941]]. године. Недић је Данкелману поставио неколико услова: да се српској влади дозволи оснивање оружаних снага до 10.000 људи и више ако је потребно, да се из немачког заробљеништва врате стари и болесни припадници бивше југословенске војске и они који би користили Недићевој влади и да се спрече прогони и убијања Срба на територији НДХ и под бугарском и мађарском окупацијом, као и још неке додатне уступке као што је коришћење српских симбола и да борба против партизана буде у надлежности Недићеве владе и да се Немци мешају само у случају потребе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=181}} Не постоје извештаји о томе да ли је Данкелман прихватио све Недићеве услове{{sfn|Tomasevich|2002|p=181}} , али је позитивно одговорио на неке затражене уступке, као што су употреба српских народних и државних симбола.
 
Дана [[1. септембар|1. септембра]] 1941. Недић је одржао говор на Радио Београду, где је објавио намеру своје администрације да „сачува срж српског народа“, прихватајући окупацију и радећи за Немце. Такође је говорио против организовања отпора окупаторским снагама. Практично истовремено са Недићевим устоличавање, устанак у Србији се разбуктао јер су се партизанима придружили и неки четнички одреди.{{sfn|Tomasevich|2002|p=182}} Главни Недићев задатак као председника владе је била пацификација Србије, супротстављајући се углавном партизанима. Непосредно по ступању на дужност, Недићева влада је донела прву меру против комуниста у виду ''Уредбе о преким судовима'' којом су по кратком поступку осуђивани на смрт.{{sfn|Milosavljević|2006|p=29}} Недићеву колаборацију осудили су партизани, краљевска [[владе Краљевине Југославије у егзилу|југословенска избегличка влада]], па и [[Драгољуб Михаиловић]] упркос прикривеној [[Сарадња четника са Недићевом владом|сарадњи са њим]].{{sfn|Petranović|1992|p=227}} Истовремено са узимањем учешћа у борби против окупатора, Михаиловић је већ почетком септембра 1941. упутио делегацију на састанак са генералом Недићем ради договора о заједничкој борби против партизана. Делегацију су чинили потпуковник Миодраг Павловић и мајор [[Александар Мишић]].{{sfn|Tomasevich|1975|p=197}} Недић је након склапања споразума одмах издао новчану помоћ, коју је делегација понела са собом. Недић је потом одмах отишао код команданта Србије, генерала [[Хајнрих Данкелман|Хајнриха Данкелмана]], с молбом да одобри легализацију Михаиловићевих четника, што је Данкелман одмах прихватио. Недић се надао да ће неутралисати Михаиловића и натерати га да прекине сарадњу са партизанима, након чега би се Недић могао сконцентрирати своје одреде против партизана и завести ред и мир у Србији.{{sfn|Tomasevich|1975|p=197}}
Анониман корисник