Милан Недић — разлика између измена

ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Нова влада није била ништа успешнија од свог претходника, па је Недић на седници владе 16. септембра 1941. предложио да се она распусти и да се дозволи суседним државама да одржавају ред у Србији. Међутим, министар [[Михаило Олћан]] је предложио да се од домаћег становништва оформе добровољачке јединице и обећао да преко Збора може пронаћи 500 добровољаца.{{sfn|Borković|1979a|pp=359–360}} Чак пре него што је Недић ступио на челу марионетске владе, Немци су склопили споразум са [[Коста Пећанац|Костом Пећанцем]] да пребаци неколико хиљада својих четника у Недићеву жандармерију.{{sfn|Tomasevich|2002|p=183}} Када је крајем октобра 1941. године, Михаиловић отпочео непријатељства са партизанима, Недић је с мањим жаром исказивао своје непријатељство.{{sfn|Tomasevich|2002|p=214}} Ипак, како је Михаиловића западна пропаганда славила као вођу отпора немачкој окупацији, ови контакти је на неко време заустављена. У новембру су и неки Михаиловићеве четници легализовали свој статус у Недићевој влади и били придодати жандармерији као помоћне трупе.{{sfn|Tomasevich|2002|p=183}} Уз Недићеву помоћ Немци су успели да умире Србију и да присили на повлачење [[Комунизам|комунистичке]] [[Народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] одреде и оне [[Југословенска војска у отаџбини|четнике]] који се нису сложили да сарађују са Немцима. {{чињеница|date=09. 2009.}} Преосталим четничким одредима у Србији је дозволио легализацију, тј. стављање под његову команду.
 
Немци су после сламања Ужичке републике, покушали да уклоне и Михаиловића као потенцијалну опасност. Међутим, Михаиловић им је побегао, па су Немци сумњали да је Михаиловића упозорио неко близак Недићевој влади, министар унутрашњих послова Аћимовић или пуковник [[Коста Мушицки]], командант Љотићевих добровољаца, који је изведен пред немачки Војни ратни суд у Београду и осуђен на казну смрти стрељањем. Само захваљујући Недићевој интервенцији и његовој претњи оставком, Мушицки је ослобођен смртне казне и осуђен је на једногодишњу затворску казну. Хапшење Мушицког и немачке оптужбе је довело Недића у тежак положај, али му је успело да убеди Немце да за то није знао и да је у ствари изричито забранио Аћимовићу да одржава везе са Михаиловићем.
 
Како су после гушења устанка Немцима биле потребне јединице за друге фронтове, оно су повукли своје снаге из Србије и, да би их одменила крајем 1941. бугарска војска је у три фазе ушла на простор Недићеве Србије, под оперативним надзором Немаца,{{sfn|Tomasevich|1975|p=92}}{{sfn|Petranović|1992|p=226}} иако се Недић зарицао да ће извршити самоубиство ако до тога дође.{{sfn|Petranović|1992|p=226}}{{sfn|Tomasevich|2002|p=198}}
Анониман корисник