Поленска кијавица — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 21:
У првим деценија 21. века дошло је до значајног пораста учесталости алергијских болести на глобалном нивоу. Полинозе се јављају у епидемијским размерама, и постају све већи светски здравствени проблем. На ово свакако утичу и глобалне климатские промене; пролеће почиње раније, па су периоди цветања биљака праћени појавом огромних количина алергена у ваздуху. Аутоматски и тегобе алергичних особа трају дуже и значајно угрожавају квалитет њиховог живота.<ref>Mosges R, Klimek L. ''Today's allergic rhinitis patients are different: new factors that may play a role.'' Allergy. 2007 Sep. 62(9):969-75.</ref>
 
Колико је ова болест раширена показује податак да у свету око 500 милиона људи пати од поленске којавице, од којих је чак 40 одсто деце. Код деце ово оболење представља један од најчешћих хроничних поремећаја, због чега је још у детињству правовремено лечење веома важно. Према налазима у недавној студији из [[Сједињене Америчке Државе|САД]], укупна процењена цена лечења алергијом изазване којавице у 1994. био је између 1,2 и 1,5 милијарди долара.<ref>Malone DC, Lawson KA, Smith DH, et al. ''A cost of illness study of allergic rhinitis in the United States. J Allergy Clin Immunol''. 1997 Jan. 99(1 Pt 1):22-7</ref> На ове трошкове треба додати и друге трошкове (материјалне и нематеријалне) због; више од 6 милиона пропуштених радних и 2 милиона пропуштених школских дана, као и 28 милиона пропуштених дана због смањених активности. Ови подаци су свакако застарели, и данас су много израженији због све већих трошкова за набавку нових лекова и све веће распрострањености болести.
 
== Етиологија ==
Ред 37:
== Патогенеза ==
Алергијски ринитис подразумева упалу слузокоже носа, очију, еустахијеве туба, средњег ува, синуса и ждрела. Нос је увек укључен у овај процес, док су други органи погођени само код појединаца. Запаљење слузокоже карактерише се комплексним садејством више инфламаторних медијатора, који на крају покрећу имуноглобулином Е (ИгЕ) посредоване одговоре на протеине из спољашње средине.<ref name="Skoner">Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.</ref>
Тенденција да развију алергијска, или ИгЕ-посредована, реакције на спољашње алергене (протеине способне да проузрокују алергијску реакцију) има генетску компоненту. У подложних особа изложеност одређеним страним протеинима доводи до алергијских сензитизације, које се карактеришу производњом специфичних ИгЕ усмереног против тих протеина. Овај специфични ИгЕ обавија површину мастоидних ћелија, које су присутне у носној слузокожи. Када се специфичан протеин (нпр специфично зрно полена) удахне у нос, оно се може везати за ИгЕ на мастоидних ћелија, што доводи до непосредног и одложеног отпуштањем већег броја медијатора.<ref name="Skoner" /><ref name="Walls">Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. ''Roles of the mast cell and basophil in asthma''. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,</ref><ref name="Corey">Corey JP. ''The role of leukotrienes in nasal allergy''. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.</ref>
[[Датотека:Alergia ao pólen.png|250px|мини|Патофизиолошки механизми у поленској кијавици]]
;Фаза реакције
Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин.<ref name="Walls" /><ref name="Corey" /> Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] <ref>Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.</ref><ref>Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.</ref><ref>Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.</ref> Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене , што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.
 
Како се сви ови догађаји могу јавити унутар неколико минута; ова реакција означава се као рана или непосредна, фаза реакције.
 
;Касна фаза
Ред 48:
Симптоми одговора у касној фази су слични онима из ране фазе, али кијање, свраб и загушења и производња мукуса су мање изражене али и даље имају тенденцију да се јављају.<ref name="Hansen" />
 
Касна фаза може трајати сатима или данима, а системски утицаји, укључујући замор, поспаност и малаксалости, може настати из запаљенског одговора. Ови симптоми често значајно утичу на квалитет живота болесника.
{{-}}
 
Ред 56:
* Особе које су наследно предиспониране ка алергијама или астми
* Особе које живе или раде у окружењу у које се стално болесник излаже алергенима.
На већу концентрацију полена утиче и топло суво и ветровито време, а мања је када је време влажно и хладно. Треба, међутим, нагласити да је концентрација полена највећа на висини од једног метра, што значи да га највише удишу деца, па се за њих може рећи да су у повећаном ризику.<ref>Volarić-Mršić I. ''Istraživanje polena u uzduhu u nekim krajevima Hrvatske.'' Acta Bot Croat. 1972; 29: 83-94. </ref>
 
== Клиничка слика ==
Ред 72:
Дијагноза алергијског ринитиса примарно се поставља на основу: анамнезе, карактеристичне клиничке слике и дијагностичких тестова.
=== Дијагностички тестови ===
Од тестова обавезан је кожни алергијски тест, који се по потреби допуњава другим испитивањима као што су бактериолошки и цитолошки (еозинофили) налази бриса носа и испљувка, укупни и специфични ИгЕ и функција плућа.<ref>Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. ''Allergic rhinitis and its impact on asthma.'' J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334. </ref>
 
Неспецифична носна хиперреактивност је важна особина алергијског ринитиса, која је дефинисана као повећани носни одговор на нормалне надражаје резултујући са кијањем, носном конгестијом и / или секрецијом.
 
Ређе се у рутинској дијагностици ринитиса користе провокативни тестови (углавном у истраживачке сврхе) као што су мерење отпора пролазу ваздуха кроз нос, максимални инспираторни вршни проток кроз нос и неспецифични и специфични провокативни тест алергеном на носну слузокожу.
 
== Терапија ==