Атопијска кијавица — разлика између измена

'''Алергијски ринитис''' је симптоматски поремећај или [[Атопија|атопијска болест]] [[Нос|носне слузокоже]] који се карактерише [[Запаљење|запаљенском реакција]] насталом након контакта са [[Алерген|алергенималергенима]]а из [[Животна средина|животне средине]]. Може се јавити током целе године, као несезонски алергијски ринитис, или је код неких особа израженији током одређених периода у години као сезонски алергијски ринитис или поленска кијавица.<ref>Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. ''Allergic rhinitis and its impact on asthma.'' J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.</ref>

Током последњих деценија болест има повећану преваленцу, која се у дечијем узрасту креће од 25 до 35%.<ref>Patino CM, Martinez FD. ''Interactions between Genes and Environment'' in the Development of Asthma Allergy 2001;56:279-86. </ref> Више од половине свих случајева почиње пре треће године живота, а 80% пре шесте.<ref>Hamelmann E, Herz U, Holt A et al. ''New Visions for basic research and primary prevention of pediatric allergy:'' An iPAK summary and future trends. Pediatr Allergy Immunol 2008: 19 (Suppl. 19): 4-16 </ref> Степен повећања обољења не може се објаснити само променама у геному,<ref>Baker BS. ''The role of microorganisms in atopic dermatitis.'' Clin Exp Immunol 2006;144:1–9. </ref> па се све чешће настанак болест повезује са учесталошћу инфекција у најранијем узрасту, чак и у условима живота у добрим хигијенским условима, без инфекција чиме се бави „хипотезом хигијене”, објашњава повећање инциденције атопијских болести па и алергијског ринитиса.

Тенденција да развију алергијска, или ИгЕ-посредована, реакције на спољашње алергене (протеине способне да проузрокују алергијску реакцију) има генетску компоненту. У подложних особа изложеност одређеним страним протеинима доводи до алергијских сензитизације, које се карактеришу производњом специфичних ИгЕ усмереног против тих протеина. Овај специфични ИгЕ обавија површину мастоидних ћелија, које су присутне у носној слузокожи. Када се специфичан протеин (нпр специфично зрно полена) удахне у нос, оно се може везати за ИгЕ на мастоидних ћелија, што доводи до непосредног и одложеног отпуштањем већег броја медијатора.<ref name="Skoner" /><ref name="Walls">Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. ''Roles of the mast cell and basophil in asthma''. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,</ref><ref name="Corey">Corey JP. ''The role of leukotrienes in nasal allergy''. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.</ref>

Посредници који се одмах ослобађају у раној фази или фази реакције укључују; хистамин, триптазу, химазе кинина и хепарин.<ref name="Walls" /><ref name="Corey" /> Мастоидне ћелије брзо синтетишу и друге посреднике, укључујући леукотријен и простагландин Д2. [10, 11, 12] <ref>Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.</ref><ref>Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.</ref><ref>Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.</ref> Ови медијатори, преко различитих интеракција, на крају доводе до симптома ринореје (назалне конгестије, кијање, свраба, црвенила, сузења, отицања, притиска у уву...). Мукозне жлезде носа су такође надражене , што доводи до повећања секрета из носа. Такође јавља се и повећана васкуларна пермеабилност (пропустљивост), са ексудацијом плазме. Промене прати и вазодилатација крвних судова, која доводи до запушења носа и пораста крвног притиска. Због стимулације сензорних нерва долази до кијања и свраба у носу.

Како се сви ови догађаји могу јавити унутар неколико минута; ова реакција означава се као рана или непосредна, фаза реакције.

Касна фаза може трајати сатима или данима, а системски утицаји, укључујући замор, поспаност и малаксалости, може настати из запаљенског одговора. Ови симптоми често значајно утичу на квалитет живота болесника.

<center>'''Симптомима код акутног и хроничног облика алергијског ринитиса.<ref>Čvoriščec B, Beritić T, Buneta D, Radošević Z, Lovašen-Eberhardt Ž. ''Pulmologija.'' U: Dekaris D, Čulo F. Klinička imunologija u nas. Naprijed, Zagreb, 1990: 315-36. </ref>'''

Од тестова обавезан је кожни алергијски тест, који се по потреби допуњава другим испитивањима као што су бактериолошки и цитолошки (еозинофили) налази бриса носа и испљувка, укупни и специфични ИгЕ и функција плућа.<ref>Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. ''Allergic rhinitis and its impact on asthma.'' J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334. </ref>

Неспецифична носна хиперреактивност је важна особина алергијског ринитиса, која је дефинисана као повећани носни одговор на нормалне надражаје резултујући са кијањем, носном конгестијом и / или секрецијом.

Ређе се у рутинској дијагностици ринитиса користе провокативни тестови (углавном у истраживачке сврхе) као што су мерење отпора пролазу ваздуха кроз нос, максимални инспираторни вршни проток кроз нос и неспецифични и специфични провокативни тест алергеном на носну слузокожу.

* специфична имунотерапија (поткожна, подјезична, носна)

'''Медикаментозна терапија алергијског ринитиса према препорукама Светске здравствене организације'''