|
[[Слика:Jacob Philipp Hackert 008.jpg|мини|250п|десно|Вила Гај Килније Мецене, слика Јакоб Филип Хакерта (-{Jacob Philipp Hackert}-) из 1783. године]]
{{прерађивање}}
'''Гај Килније Мецена''' ({{јез-лат|Gaius Cilnius Maecenas}}, око [[70. пне.]] – [[8. пне.]]) је био римски политичар, песник и покровитељ песника. Такође је био саветник и пријатељ [[Октавијан Август|Октавијана Августа]]. Његово презиме, Мецена, је постало назив за покровитеље [[уметност]]и. Био је покровитељ многим уметницима међу којима се истичу [[Хорације]], [[Вергилије]] и [[Проперције]]. Потицао је из угледне аристократске породице.
'''Гај Килније Мајкенат''' (или ''Мецена'') ({{јез-лат|Gaius Cilnius Maecenas}}, [[70. пне.]] – [[8. пне.]])
{{клица-биографија}}
Мајкенат је био страсно одан уметности, пријатељевао са [[Хорације]]м, [[Вергилије]]м, [[Пропертије]]м, и материјално их помагао. Исто је тако ватрено волео и позориште, а нарочито глумца [[Батил]]а (Bathylos) из Александрије. Батил је развио комичку пантомиму и уздигао је на степен нове позоришне врсте, надмећући се са глумцем [[Пилад]]ом из Киликије, који је неговао трагичку глуму.
Они су (Батил и Пилад) често забављали префињену римску господу — моћног Мајкената, човека етрурског краљевског порекла и љубитеља хеленске књижевности, његову пратњу, песнике [[Варије|Варија]], Вергилија и Хоратија, књижевне критичаре Плотија Туку и Грка [[Хелиодор]]а. To друштво је стварно и уживало у њиховом извођењу. О томе је писао Хоратије чији је извештај драгоцен као сведочанство ο римском менталитету.
Мајкенат је био посебно везан и близак са Хоратијем. Пишући о Хоратију споменуо сам његово врло вероватно илирско порекло из наших крајева (Црна Гора, Босна). [[Етрурци]] којима је Мајкенат припадао били су веома блиски језички и културно са [[Илири]]ма југозападне Италије (Кампанија), што указује на могућност да су некад били јединствен народ. Мајкенат као најобразованији Етрушћанин свог времена, чија се лоза полако али сигурно гасила пред романизацијом, добро је познавао историју свог народа. Као млад човек доживео је да види како [[Гај Јулије Цезар]] систематски уништава етрурске споменике и готово сва дела која су на етрурском написана. [[Римљани]] су вероватно хтели да се ослободе притиска да су Етрурци описменили Римљане (тада Латине) који су у то време били варварско племе. Оно што је занимљиво, сам је Цезар за себе говорио да је [[Дардан]]ац (са данашњег Косова), па би и те како могла да стоји она наша народна пословица «ко ће кога, ако не свој свога». [[Херодот]] у посети хеленизованом делу Јужне Италије, у петом веку пне. говори о неразумљивом писму и језику који је имао прилику да види и чује код Етрураца. У оквиру хеленизације Сицилије и Италије (најсевернија тачка била је [[Масилија]]) Херодот је (карског порекла, рођен 484.) 444. г. пне. дошао у Јужну Италију где је на рушевинама старог (српско-етрурског?) града Сибариде (Србадије?) основан грчки град Турије у коме је остао до своје смрти 424. године.
У својој Историји он спомиње Сибаричане који су са својим краљом Телијом ратовали са [[Кротон]]ом, градом у јужном делу Италије који се налазио у регији која се звала Брутијум. За ово време је важило да из Кротона и Кирене долазе набољи и најпознатији лекари тадашњег познатог света. Кротоњани позову [[Спарта]]нца Доријеја и уз његову помоћ разоре Сибариду. Овде је Херодот убацио и једну романсу спомињући да је краљ Телија имао ћерку која је била вереница Филипа, Бутакидовог сина из Кротона, који је касније заједно са Доријејом погинуо у неким освајачким походима на Сицилији. Из Сибариде је познат и један раскалашни гиздавац из времена кад је то био велелепни град, Хипократов син Сминдирид који се у [[Сикион]]у годину дана неуспешно надао да ће се оженити тамошњом принцезом. Иако сам се већ доста удаљио од главне теме, да споменем да је [[Сибарида]] била у пријатељским односима са [[Милет]]ом, градом на малоазијској обали који је удаљен стотинак километара од Халикарнаса, одакле је родом Херодот. На вест да су Кротоњани освојили Сибариду завладала је у Милету велика јавна жалост и сви одрасли Милећани су се ошишали. Каже Херодот да тако велико пријатељство међу градовима нигде није видео. Како је он Милећане као своје комшије сигурно добро познавао, можда је то био мотив да отпутује у Сибариду, да учествује у обнови тог града и у њему остане до краја живота, скоро двадесет година. Преживели Сибарићани (Срби?) су се настанили у Лају и Скидру. Како бих волео да могу да прочитам прави, оригинални Херодотов текст, можда бих овај Скидар (Скидро) прочитао као [[Скадар]] (Scodra) што је исто као име наше старе српске престонице.
Вергилије је песме о земљорадњи (Georgica) посветио Мајкенату (по чијој су нзричној жељи и написане) из захвалности што га је (иако га дотле није честито ни познавао) спасао од насиља некога ветерана, који замало није убио Вергилија када му овај није хтео да уступи имање. Те песме је Вергилије читао на позорници, па чак и пред Августом. Како је то трајало пар дана, кад би се заморио, замењивао би га Мајкенат.
Хоратије је такође гајио бескрајно поштовање према Мајкенату. У једној од својих песама (carm. 2, 12) са одабраним речима и без љубавних намера слави отмену госпођу Ликимнију, што је био псеудоним Мајкенатове жене Терентије. Однос према Мајкенату Хоратије је сам најбоље описао још 30. године пне. кад се заклео Мајкенату да ће га свуда следити па и на последњем путовању и смрт:
:. . . non ego perfidum
:dixi sacramentum: ibimus, ibimus,
:utcumque praecedes, supremum
:carpere iter comites parati.
:криво се не заклех
:кад рекох: заједно ми ћемо, заједно,
:пођеш ли први, ја ћу спремно
:путем без повратка за тобом поћи.
Кад је у лето 8. године пне Мајкенат умирао, иако Хоратије већ дуже време није ништа писао, још једном га је препоручио Аугусу, да се Аугуст сећа Хоратија Флака као да је Хоратије сам Мајкенат (Horati Flacci ut mei esto memor). Али Хоратију та препорука више није била потребна. Десило ce да je неколико месеци после Мајкената умро и Хоратије, нагло, 28. новембра 8. године пне. Није имао наследника и све своје имање које је углавном добио од Мајкената (у Сабинским брдима) завештао Аугусту.
Однос Мајкената са Августом био је присан, пријатељски, али и сложен. Њихово познанство вероватно потиче ако не пре, онда од заједничког ратовања код Филипа. Испочетка је за Аугуста обављао више важних личних и дипломатских мисија, које је са великим успехом завршавао, што му је омогућило да и даље напредује у каријери. Најпе други, а затим постаје и први саветник Августа. Ту улогу никад није злоупотребио, али је велико поверење које је имао Август према њему изазвало реакције политичких противника. Изгледа да су се пред крај Мајкенатовог живота њихови односи мало охладили. Неки су то тумачили наводном љубавном афером између Августа и Мајкенатове жене Терентије. По мом мишљењу вероватнији је други узрок. Тражећи зета за своју ћерку Август је помишљао на Гаја Прокулеја (Gaius Proculeius), рођеног брата Терентија Варона Мурене који је ухваћен због учешћа у завери против Августа и због тога погубљен 23. године пне. Август је и после погубљења Терентија Варона Мурене остао пријатељ са Гајем Прокулејем који му је некада био веран друг у борби.
Оно што је интересантно, њихова сестра је била Терентија, жена Мајкенатова. Није познато колико је Терентија била упозната или умешана у активности своје браће против Августа, али је то врло вероватан разлог уздржаног понашања између Мајкената и Августа, што не искључује могућност да су постојала истовремено оба разлога, дакле и љубавна афера. Постоји и податак да је сам Мајкенат обавестио своју жену о завери.
Као образован човек и Мајкенат се бавио писањем, прозе и поезије. Међутим до нас је преживео само мали број фрагмената. Писао је тако извештаченим стилом да су га критиковали, и осуђивали, и најбољи његовн пријатељи. Познат је и један његов говор који је био намењен Августу. Мајкенат у њему саветује Августу да уведе монархистички начин управљања. У том Мајкенатовом говору нашли су одраза политички погледи Диона Касија, који је сањао о цару бираном од сената, и сенату који ће у Царству имати почасан положај највишег руководећег органа.
Мајкенат је био и изузетни естета. Открити неразвијени таленат код Хоратија значи и сам имати смисла за лепо. У том смислу је надалеко био познат његов лепо уређен врт, који је сам Мајкенат осмислио око своје куће. Том врту се дивио и у њега склонио за време пожара и сам Нерон 64. не., кога је естетици учио Сенека. Сенека каже да Август није могао да нађе одговарајућу замену Мајкената након његове смрти. Мајкенат је био веома богат. Мајкенатова кућа је била отворени дом за многе песнике и друге познате личности, а вртови су свакако били пријатан амбијент за разноврсне дискусије. У његовој раскошној и врло високој, кући становао је Август кадгод би био болестан; ту је становао и Тиберије кад се вратио са Рода.
Август који се и сам окушавао у писању нарочито је радо узимао на нишан свога драгога Мајкената, чији је „накудрављени стил (писања)— како је сам говорио — са кога се цеди миро" без милости нападао и у шали карикирао. Цицерон је рекао за Мајкената да је био „азијанац". «Оно што нам је од њега остало спада међу најнеразумљивија места у латинској књижевности» – каже Цицерон. Да ли би се то могло повезати Мајкенатовом етрурском етногенезом? Мирослава Мирковић у својој књизи «Римска држава...» каже да су Етрурци, односно њихов језик не-ндоевропског порекла. Ауторитативно, али ипак не толико категорички. Милан Будимир у свом делу «Грци и Пеласти» наводи ауторе који имају исто такво мишљење и за Илире и њихов језик. У таквој комбинацији, ова констатација би подржала мој став о блискости Етрураца и Илира. На жалост, сматрам да је придев идоевропски једна високоумна тенденциозна измишљотина, или да будем јаснији, шарена лажа којом се мажу очи наивнима.
[[Плиније Старији]] прича да Мајкенат за последње три године свога живота није могао ни једнога тренутка да заспи. Тестаментом оставио сву своју имовину – величанствену палату и вртове - Августу, који је тако нешто од својих пријатења и очекивао. Мајкенатово име је до данашњег дана остало синоним за добротвора и покровитеља уметности.
==Литература==
*[[Корнелије Тацит]], ''Анали''
*[[Милан Будимир]], ''Преглед римске књижевности''
*[[Веселин Чајкановић]], ''Вергилије и његови савременици''
*[[Никола Вулић]], ''Хоратије''
*[[Херодот]], ''Историја''
*[[Машкин]], ''Историја старог Рима''
*[[Владета Јанковић]], ''Именик класичне старине''
*[[Мирослава Мирковић]], ''Римска држава под краљевима и у доба републике''
*[[Н. К. Тимофејева]], ''Митологија и религија Етрураца''
*[[Милан Будимир]], ''[[Грци и Пеласти]]''
[[Категорија:Антички Рим]]
| 