Српско лекарско друштво — разлика између измена

м
 
== Историјат ==
Идеје о организовању лекара у тадашњој Србији је још [[1842|1842.]] године, по предлогу два београдска лекара: др [[Карло Пацек]] и др [[Емерих Линденмајер|Емериха Линденмајера]] (први шеф војног санитета), било би оснивање "Лекарског читалишта". Забележено је да су и друга два београдска лекара др [[Аћим Медовић]] (професор [[Велика школа|Велике Школе]]) и др [[Јован Валента]] (први управник [[Прва варошка болница|Болнице вароши и округа Београда]]) 60-их година прошлог века покренули идеју да се оснује "Друштво београдских лекара". Обадве иницијативе су имале за циљ унапређење рада лекара као и праћење развоја науке, али њихово покретање је остало само на предлозима без разумевања надлежних.<br />
 
[[Датотека:Пуковник Владан Ђорђевић.jpg|мини|десно|150п|Пуковник др [[Владан Ђорђевић]] иницијатор и оснивач СЛД]]
[[Датотека:Први печат Српског лекарског друштва, 1872.jpg|мини|Први печат Српског лекарског друштва, 1872. године]]
 
Ево како у својим сећањима, седам година касније, др В. Ђорђевић описује настанак Српског лекарског друштва (СЛД) :
{{Цитат|»Када сам у почетку 1872. године започео замисао да се у Београду оснује Српско лекарско друштво и кад сам то саопштио пок, др Петру Остојићу, он је одмах пристао. Али обојица смо морали признати да се мисао неће моћи лако остварити. И смо знали да су поједине колеге, далеко пре нас, неколико пута покушавале да оснују овакво удружење и свагда без успеха. Али нас младе и одушевљене, какви смо били, то није могло декуражити. Задобивши пристанак још једног колеге Србина пок. др Саве Петровића, не чудите се што истичем да је из Србије, јер Срба лекара је било толико мало да су се на прсте могли избројати, а окружени од стране нашег учитеља и нестора српске Јестраственице др Јосипа Панчића, ми нисмо престали агитовати за оснивање СЛД све дотле док нисмо успели. И тако 22. априла. 1872. године искуписмо се пет Срба, три Чеха, два Пољака, три Немца и по један Грк и Словак, дебатовасмо да ли можемо да оснујемо Српско лекарско друштво...«. <sup>др Владан Ђорђевић, „Сећања“</sup> }}