Коста Шуменковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 20:
 
== Биографија ==
Коста Шуменковић се родио 16. новембра 1828. (или 1829?) у [[Дримкол|дримколском]] селу [[Бороец]] - по српски Боровац<ref>"Нова искра", Београд 1900. године</ref> - у [[Струга|струшкој]] [[нахија|нахији]] [[Охрид]]ске [[каза|казе]] [[Османско царство|Османског царства]]. Био је потомак чувеног хајдука Недељка званог "Шумин", а син Атанасија. Отуда је изведено презиме: "Шумин", или "Шумен" - па "Шуменковић". Школе Коста није учио, као врло млад отишао је у печалбу. Након [[Кримски рат|Кримског рата]] [[1853]]-[[1856]]. одлази у [[Србија|Србију]] где се бави [[боза]]џијством. Одлази и у Русију, Аустрију и Немачку где се бави трговином. По повратку у Београд уложио је зарађени новац и отворио радњу са ортаком Михајлом Костићем "Албанезом". Затим је остварио властиту радњу, под својим именом у у гостионици "Балкан", на Теразијама.<ref>"Нова искра", Београд 1900. године</ref> Након догађаја на [[Чукур чесма|Чукур чесми]] 1862. учествује са добровољцима у опсади београдске тврђаве и ту се упознаје са [[Милош Милојевић|Милошем Милојевићем]]. Убрзо је остварио приличан иметак па већ 1869. подиже српску школу у свом родном селу, где почиње да ради учитељ Станко Лазаревић (до 1873).<ref>"Браство", Београд 1940. године</ref>
 
По повратку Милојевића из Русије постају велики пријатељи као истомишљеници. Постаје он одани следбеник - као веза са Јужном Србијом, али и кум Милојевићу; који и умире на његовим рукама. Костина супруга Петкана је заслужна што је Милојевић забележио многе старе народне песме из Јужне Србије. Године 1873. издаје о свом трошку мапу [[Милош Милојевић|Милоша Милојевића]]: „Историјско- етографска географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији“.<ref>''Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југославенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша Ст. Милојевића'', Издао Коста Атанасков – Шуменковић, у Београду 1873, Размера = 1:2.000000, Накнадно издање одбора Књегиње Љубице.</ref>