Коста Шуменковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
По повратку Милојевића из Русије постају велики пријатељи као истомишљеници. Постаје он одани следбеник - као веза са Јужном Србијом, али и кум Милојевићу; који и умире на његовим рукама. Костина супруга Петкана је заслужна што је Милојевић забележио многе старе народне песме из Јужне Србије. Године 1873. издаје о свом трошку мапу [[Милош Милојевић|Милоша Милојевића]]: „Историјско- етографска географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији“.<ref>''Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југославенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша Ст. Милојевића'', Издао Коста Атанасков – Шуменковић, у Београду 1873, Размера = 1:2.000000, Накнадно издање одбора Књегиње Љубице.</ref>
Године 1876. протестује заједно са [[Тодор Станковић|Тодором Станковићем]] из [[Ниш]]а, [[Деспот Баџовић|Деспотом Баџовићем]] из [[Крушево|Крушева]] пред цариградском конференцијом због одлуке да се [[Стара Србија]] укључи у будућу [[Бугарска|Бугарску]]. По оснивању добровољачког кора [[Милош Милојевић|Милоша Милојевића]] у [[Први српско-турски рат|Српско турском рату]] [[1876]]. улази у његов састав и истиче се храброшћу у борбама пред [[Нови Пазар|Новим Пазаром]]. У другом [[Српско турски рат|Српско-турском рату]] [[1877]]-[[1878]]. делује у тајном комитету у [[Ниш]]у са [[Тодор Станковић|Тодором Станковићем]], [[Милош Милоевић|Милошем Милојевићем]], архимандритом [[Сава Бараћ|Савом Дечанцем]], [[Аксентије Хаџиарсић|Аксентијем Хаџиарсићем]], [[Деспот Баџовић|Деспотом Баџовићем]] и [[Глигорије Чемерикић|Глигоријем Чемерикићем]]<ref>[http://istorijanisa.wikidot.com/ucesce-nislija-u-oslobodilackom-ratu Ucesce Nislija U Oslobodilackom Ratu - ISTORIJA NIŠA], Приступљено 5. 4. 2013.</ref> са циљем да олакша продор српске војске. У овом рату је са добровољцима ушао у [[Врање]]. У [[Српско-бугарски рат (1885)|Српско-бугарском рату]] [[1885]]. такође учествује као добровољац.<ref name=autogenerated1>[http://forum.krstarica.com/showthread.php/539234-%D0%9A%D0%9E%D0%A1%D0%A2%D0%90-%D0%A8%D0%A3%D0%9C%D0%95%D0%9D%D0%9A%D0%9E%D0%92%D0%98%D0%8B Коста Шуменковић], Приступљено 5. 4. 2013.</ref>
Један је од чланова оснивача [[Друштво „Свети Сава“|Друштва Светог Саве]] 1886.<ref>М. Војводић, ''"Друштво Светог Саве" документа 1886-1891, године'' Београд 1999.</ref> Постао је редовни члан и члан добротвор "Друштва за помоћ радника из Старе Србије и Македоније", 1899. године у Београду.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref>
Умро је у Београду 1905. у седамдесетшестој години.<ref>Братство 11, Београд 1906, 299-315.</ref>
| |||