База података — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м MALA izmena |
||
Ред 9:
== Складиштење ==
Рачунари се користе за складиштење и обраду података још од [[
Главни задатак првих дизајнера [[информациони систем|информационих система]], био је развијање типа [[софтвер]]а који би омогућио лоцирање специфичних података ускладиштених у секундарној меморији и њихово ефикасно учитавање у главну меморију како би се могли обрађивати. Основну структуру једног информационог система чине скупови датотека који су перманенто ускладиштени у неком секундарном уређају за складиштење података. Софтвер који чини систем за управљање датотекама подржава логичко раздвајање датотека у записе. Сваки запис описује неку ствар (или јединицу) и састоји се од одређеног броја поља, где свако поље даје вредност одређеној особини (или атрибуту) дате јединице. Рани [[систем датотека|системи датотека]] су увек били секвенцијалног типа, што значи да су сукцесивни записи морали бити обрађивани у редоследу у којем су снимљени, односно почињући од првог по реду и крећући се ка посљедњем. Оваква структура датотека се показала као одговарајућа и у ствари једино изводљива у време када су се датотеке чувале на магнетним тракама и када прескакање ради приступа случајно бираним записима није било могуће. Датотеке сортиране секвенцијално су обично ускладиштене следећи одређени редослед (нпр. алфабетички) за штампање извештаја (нпр. телефонског адресара) и ради ефикасне обраде група трансакција. На пример, [[банковна трансакција|банковне трансакције]] могу бити сортиране у истом редоследу као и датотеке које садрже податке о [[банковни рачун|банковним рачунима]], тако да када се свака трансакција учитава, систем треба само да чита напред (никада назад) како би пронашао запис о банковном рачуну на који се дата трансакција примењује.
|