Александер Бејн — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м fix homoglyphs: convert Cyrillic characters in [о]f to Latin
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke; козметичке измене
Ред 18:
| држава_смрти = Уједињено Краљевство
}}
'''Александер Бејн''' ({{jez-енг|Alexander Bain}}, 11.Јун 1818 - 18. Септембарсептембар 1903) био је [[Шкоти|шкотски]] филозоф и учитељ у британској школи емпиризма и истакнута фигура у областима [[Психологија|психологије]], [[Лингвистика|Лингвистике]], [[Логика|логике]], [[Етика|етике]] и едукативне реформе образовања. Основао је [[Mind(Journal)|''Mind'']], први часопис о [[Психологија|психологији]] и аналитичкој [[Филозофија|филозофији]], и био је водећа фигура у дефинисању и примени научног метода у [[Психологија|психологији]]. Бејн је био Regius Chair професор логике на универзитету у Абердину, где је такође имао професуре у етици и енглеској литератури и два пута је изабран као Лорд Ректор. Бејн је био професор логике, филозофије морала и енглеске књижевности на универзитету у Абердину.
 
== Рани живот и школовање ==
Александер Бејн је Рођен у [[Абердин|Абердину]]у. Његов отац био је Џорџ Бејн, ткач и војни ветеран. Његова мајка је била Маргарет Пол. Са једанаест година је напустио школу да ради као ткач. Такође је ишао на часове у похађао предавања на Институту механике у Абердину и у абердинској јавној библиотеци. 1836. је почео да похађа похађати Маришал Колеџ где је потпао под утицај професора [[Математика|математике]] Џона Круjкшенка, професора [[Хемија|хемије]] Томаса Кларка и професора [[Филозофија|филозофије]] о природи Вилијема Најта. При крају својих основних студија постао је колумниста допринео је ''Westminster Review'' својим првим чланком названим ''Electrotype and Daguerreotype'' који је обљављен у септембру 1840. Ово је био почетак његове сарадње са [[Džon Stjuart Mil|Џоном Стјуартом Милом]] којa је прерасла у доживотно пријатељство. Додељена му је Плава Трака и Грејева математичка стипендија. Његова каријера на колеџу је била истакнута посебно у менталној филозофији, [[Математика|математици]] и [[Физика|физици]] и дипломирао је као ''Мaster of Аrts'' уз високе почасти. 1841. Бејн је био замена Др. Гленију, професору етике, који због болести није да могао обавља своје академске дужности. Наставио је то да ради три узаступна семестра, током којих је наставио да пише за ''Westminster'', и такође помаже [[Džon Stjuart Mil|Џону Стјуарту Милу]] са ревизијом рукописа за његов ''System of Logic (1842)''. 1843. допринео је првој рецензији књиге за ''London'' и ''Westminster''
 
== Академска Каријера ==
Године 1845. постављен је као професор [[Математика|математике]] и [[Филозофија|филозофије]] о природи на Андерсоновом универзитету у [[Глазгов|Глазгову]]у. Годину дана касније, желећи да прошири своје видике и област рада, дао је отказ и посветио се писању. 1848. се преселио у Лондон да попуни позицију у Министарству здравља, где је радио под Сер Едвином Чедвиком на социјалним друштвеним реформама и постао је истакнути члан интелектуалног круга који укључивао Џорџа Гроута и [[Džon Stjuart Mil|Џона Стјуарта Мила]]. 1855. је објавио свој први велики рад, ''The Senses and the Intellect'' који је испратио 1859. радом ''The Emotions and the Will''. Ове расправе донеле су га сврстале у круг независних мислилаца. 1860. Британска круна га је поставила на престижну позицију Региус професора логике и енглеске литературе на новофромираном Универзитету у Абердину.
 
== Лингвистика ==
До 1858. ни [[Логика|логика]] ни [[Енглези|енглески]] нису добијали довољно пажње у [[Абердин|Абердину]]у, те се Бејн се посветио да поправи те недостатке. Успео је не само да подигне стандард образовања генерално на северу [[Шкотска|Шкотске]], већ и да оснује школу [[Филозофија|филозофије]] на Универзитету у Абердину, и да снажно утиче на предавање Енглеске граматике и композиције у Уједињеном Краљевству. Његови покушаји су прво били усмерени ка припремању уџбеника енглеске граматике која су оба објављена 1863., пропраћена књигом ''Manual of Rethoric'' 1866, ''First English Grammar'' 1872. и ''Companion to the Higher Grammar'' 1874. Ови радови су били широки, обимни и наишли су на велико одобравање.
 
== Филозофија ==
Ред 33:
 
== Психологија ==
Његов утицај као логичар и лингвиста је велики, али његов највеци утицај почива на његовим радовима о психологији. Са немачким физиологом и компаративним анатомистом [https://de.wikipedia.org/wiki/Johannes_M%C3%BCller_[Johannes Müller (Physiologe) |Јоханнес Петер Муллер]]-ом, који је био убеђења да неко не може бити психолог уколико није и физиолог, био је први у Великој Британији током 19. века који је физиологију користио приликом расветљавања менталних стања. Он је творац психофизичког паралелизма који се користи као радна основа код модерних психолога. Његова идеја примене научног метода класификације на псиичке појава даје научни карактер његовом раду, чију вредност појачава његово методичко излагање и његове илустрације.
 
== Остали радови ==
Ред 39:
 
== Социјалне реформе ==
Баин је имао велико интересовање за социјалну правду и развој, и често је био учесник у политичким и друштвеним покретима. Након пензионисања, био је два пута изабран за „Lord Rector” на универзитету [[Абердин|Абердин]] где му је мандат продужен преко три године. Он је био напоран заговорник реформе, посебно на часовима науке, и подржавао увођење цасова савремених језика у наставни план и програм. Штавише, он је као страствени навијач за права студената 1884. на узиверзитету [[Абердин]] направио прве кораке ка увођењу студенстског представника на савету. Баин је током целог свог живота био члан одбора аберденске јавне библиотеке и члан школског одбора. Осим тога, писао је радове и држао предавање на Институту за механику у [[Абердин|Абердину]]у и радио као секретар њиховог одбора.
 
== Каснији зивот и смрт ==
Баин се повукао као професор и наследио га је [https://en.wikipedia.org/wiki/William_Minto[William Minto|Wiliam Minto]], један од његових најбољих ученика. Међутим, његово интересовање за мишљења и жеља да испуни радну шему скицирану ранијих година ни тада нису престали и остали су и даље довољно јаки. Сходно томе се 1882. појавила Биографија [https://en.wikipedia.org/wiki/James_Mill[James Mill|Џејмса Мила]] коју је прати [[John Stuart Mill|Џон Стјуарт Мил]]: „Criticism, with Personal Recollections”. Затим је 1884. изашла збирка чланака и радова од којих се већина појављивала по часописима под називом „Практични есеји”. Томе је следило ново издање „Реторике”(1887., 1888.), а заједно са тим и књига „On Teaching English” за коришцење наставницима. 1894. се такође појавило ревидирано издање „The Senses and the Intellect”, његове последње речи у психологији и последњи допринос „Mind”-у.
Два пута се женио, али је остао без деце. Његова последња жеља је била да му на гробу не стоји споменик, већ његове књиге, рекао је, оне ће бити његов споменик. Своје последње године провео је у приватности у [[Абердин]]-у, где је и умро 18. септембра 1903.