|
| држава_смрти = [[Османско царство]]
| функција 1= Дипломат (вицеконзул, [[конзул]]) Руске Империје у Османском царству
| почетак функције 1 = [[1895.]].
| крај функције 1 = [[1903.]].
| претходник 1 =
| наследник 1 =
}}
'''Александар Аркадијевич Ростковски''' ([[руски]]: ''Александр Аркадьевич Ростковский''; 18. октобар [[1860.]]. [[Одеса]] – 8. август [[1903.]]. [[Битола]]), био је [[Руска Империја|руски]] дипломат и [[конзул]] у Битољу (тада [[Османско царство]]) од 1895. до 1903. Убијен је од турске страже (Халим) за време [[Илинденски устанак|илинденског устанка]] на улазу у град Битољ <ref>А. А. Ростковский (Некрологі), „С-Петербургски Вдомости, №204, 29. VII 1903</ref><ref>Александрі Аркадіевич Ростковский, „Новое время, № 9845, 2/25. VI–II 1903</ref>.
== Биографија ==
Дипломатску кариеру је започео као подсекретар у [[Кнежевина Бугарска|Кнежевини Бугарској]] и касније напредовао у секретара и драгомана руског генералног конзулства у [[Јерусалим|Јерусалиму]]у, [[Јањина|Јањини]] и [[Бејрут]]у (сви градови су тада били део [[Османско царство|Османског царства]]). После је наставио кариеру као подсекретар у [[Софија|Софији]] (1884-1885), вицеконзул у [[Бриндиси]]ју (1894-1895), вицеконзул у [[Битољ]]у (1895) и једно време заменио је руског [[конзул]]а у [[Скопје|Скопју]] (1899-1901). Наредне године остао је у граду Битољ као конзул. Погребан је у [[Солун]]у 9. августа 1903.
'''Убиство и осуда'''<ref>Душан Константинов: Књига Битола 1903, стр. 111, 112</ref>
Ујутро 8. августа [[1903.]]. руски конзул је кренуо кочијом од летње резиденције код [[Манастир Буково (Битољ)|буковског манастира]] у град Битољ. Зе време убиства, конзул Ростковски био је у друштву кочијаша и македонског филолога [[Крсте Петков Мисирков|Крсте Петков Мисиркова]]а. Крсте Мисирков је као сведок атентата дао извештај српском конзулу у Битољу - [[Михаило Ристић|Михаилу Ристићу]]. Српски конзул је извештај о атентату слао у [[Београд]] српској Влади. Према њему, турски стражар није поштовао страног дипломату, након упозорења конзула Ростковског турски аскер је два пута пуцао према конзулу (у стомак и главу).
Након притиска Руске Империје на Цариград, за убиство био је осуђен битољски валија [[Али-Риза паша]], који је био осуђен на [[егзил]] у Либију (тада територија Османског царства). Султан [[Абдул Хамид II]] је телеграфски сменио Али Ризу пашу, којег је наследио Хусеин Хилим паша.
Данас се на месту атентата налази крст, први пут је постављен [[1936.]]. од грађана Битоља, касније рушен за време комунизма ([[СФРЈ]]) и опет постављен од Македоније [[2003.]].
<gallery>
</gallery>
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
* Душан Константинов: ''Битола 1903'' (1983)
| 