Лајош I Анжујски — разлика између измена

Крајем маја или почетком јуна, краљ Лајош је коначно сишао у Далмацију да спаси Задар, налазећи да његова истрајност у борби и важност његовог примера заслужују ту пажњу.{{sfn|Хорват|1924|p=185}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=168}} Краљу су се придружили банови Никола Банфи и Стефан Котроманић, [[Франкопани]] и још неки хрватски кнезови.{{sfn|Хорват|1924|p=185}} Његова војска је била толико огромна, да јој се број ценио на 100.000 људи; самих оклопних коњаника било је до 30.000.{{sfn|Хорват|1924|p=185}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=168}} Краљ се улогорио код [[Земуник Доњи|Земуника]], одакле је 10. јуна са 2.000 коњаника пошао пред Задар, да погледа [[Бедем|градске бедеме]], а сутрадан су му захвални Задрани предали градске кљу­чеве. Кад се Лајош 15. јуна са читавом војском примакнуо граду, пред њега су изашли весели Задрани, клечањем му захваљујући. Напротив, 16.000 Мле­чана су остали у својој тврђави. Краљу није преостало ништа друго него да их опседне. Међутим, за опсаду му је недостајало [[Опсадне машине|опсадних машина]]. Задрани су му понудили 11 својих машина; али то није било довољно, јер је млетачка тврђава имала 28 кула и торњева.{{sfn|Хорват|1924|p=185}} Нестрпљиви краљ предузео је 1. јула велики јуриш на тврђаву и његова војска се храбро борила од зоре до поднева, али Млечани су одбили све нападе, изгубивши само 500 војника. Напротив је краљева војска љуто настрадала, јер је погинуло преко 7.000 војника, а још више их је било рањених.{{sfn|Хорват|1924|p=185}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=168}} За тај пораз Задрани су кривили, поред других, нарочито бана Стефана, да је и даље био у тајним везама са непријатељском Републиком.{{sfn|Ћоровић|1933|p=168}} Оволика погибија је разочарала Лајоша, који је помишљао на повратак у [[Мађарска|Угарску]]. Доиста, краљ је већ 3. јула препустио Задар својој судбини, кренувши у повлачење.{{sfn|Хорват|1924|p=185}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=168}} Краљ је на повратку извршио један јуриш на [[Островица (тврђава)|Островицу]], град Павла II Шубића; али га је први неуспех одвратио и од опсаде града, па се запутио у Бихаћ, где се налазио већ 22. јула.{{sfn|Хорват|1924|p=185}} По повратку у Угарску, Лајош се, да би добио слободне руке на западу, у [[Италија|Италији]], измирио са, сада [[Цар Срба и Ромеја|царем]], Душаном.{{sfn|Ћоровић|1989|p=197}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=168}}