Дрекавац — разлика између измена

Према предањима дрекавац напада људе, који се касно у ноћи затекну у близини гробља или шуме, тако што им скочи на леђа и тјера их да га носе на леђима и ходају по цијелу ноћ свуда унаоколо све док се први пијетлови не огласе<ref>{{cite book |autor = Миленко С. Филиповић |title = Живот и обичаји народни у Височкој нахији |page = 214}}</ref><ref>{{cite book |autor = др Слободан Зечевић |year = 1978. |title = Гласник Етнографског музеја у Београду (књ. 42) |location = Београд}}</ref>. Уколико се жртва не покори његовим захтјевима, дрекавац је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први пијетлови, дрекавац своју уморну и збуњену жртву одгурне поред пута или шуме и оставије да ондје лежи (овај опис напада дрекавца на људе је веома сличан нападу [[Караконџула|караконџуле]]).

У неким крајевима се вјерује како је дрекавац вјесник лоши догађаја, и да је његов урлик лош знак који најављује смрт неке особе или стоке, избијање рата, или појаву смртоносних, заразних болести код људи или стоке. У неким крајевима се пак вјерује да ако сјена дрекаваца падне на неку особу, да ће та особа обољети од неке неизљечиве болести и умријети. Такође се у неким крајевима вјерује да дрекавци живе у ријекама и врбацима<ref name = Izvormag/>, и да знају заскакати и нападати пролазнике који се нађу ту у близини, и одвлачити их у вирове гдје их гуше<ref name(овај =опис Izvormag/>напада дрекавца на људе је веома сличан нападу [[Водењак (митологија)|водењака]]). Такође се вјерује да дрекавац има способност да се појави у сновима<ref name = SMR/>, гдје прогања особу која га сања, а понекад зна је и зна давити у сну. У неким мјестима се спомиње да се дрекавац може кретати веома брзо и да може ''"прећи раздаљину на једној њиви у три корака"''.