Фирдуси — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
viki poveznice |
Додатак |
||
Ред 42:
== Шахнама ==
Фердусијева ''Шахнама'' представља маестрални препев прозног дела истог назива чији је аутор Абу Менсур Абдурезак Туси, некадашњи владар Туса. Препев тог славног прозног дела на захтев Нуха II Саманија отпочео је Дакики. Међутим, он је убијен пре него што је предузео значајније кораке на том плану. Након, Дакикијеве смрти, Менсур, син Абдурезака Тусија, око 981. године, уручио је Фердосију један примерак очеве ''Шахнаме'' и тражио од њега да је препева, те да тако створи јединствену поезију о легендарним вођама иранског народа.<ref>Халеки Мотлак, Џалал (2002), ''Соханха-је дирине'' [Древни говори], Техран, Афкар, стр. 70.</ref> Фероди је пристао да спева ''Шахнаму''. Тај посао је обављао дуги низ година уз Менсурову финансијску подршку. Иако је 988. Менсур утамничен, ни то није утицало на Фердосијев посао. Он је наставио да пише своје рекем-дело и 994. године коначно је завршио драгоцену ''Шахнаму'' у поетској форми.<ref>Ријахи, Мохамад Амин (2001), ''Фердоси'', Техран, Тарх-е ноу, стр. 93.</ref> Ову прву верзију ''Шахнаме'' Фердоси не посвећује никоме.<ref name=":0">Велајати, Али Акбар (2016), ''Историја културе и цивилизације ислама и Ирана'', превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке "Ком", стр. 524.</ref>
Свој еп ''Шахнама'' или ''Књига краљева'' песник је писао 20 година. Дело има преко 50.000 дистиха са римама у једанаестерцу и спада у највећи еп у светској књижевности који је спевао један човек. ''Шахнама'' обухвата све догађаје из персијског митског, легендарног и историског доба од настанка света до пропасти династије [[Сасанидско царство|Сасанида]] и арапског освајања [[Персија|Персије]], са многим лирским дигресијама. У основи епа налази се песникова концепција о вечној борби светлости и мрака, које персонификују Персијанци и Туранци ([[Турци]]). Интересантно је да не постоји главни протагонист дела, већ је то сам персијски народ у својој вековној борби за слободу, па отуд не постоји ни јединство радње дела, већ јединство политичке идеје. Кад је завршио [[еп]] Фирдуси, га је уз посвету предао [[Махмуд II|султану Махмуду]] који му је за посао дао малу новчану награду па је Фирдуси у бесу испевао критику према владару а затим је из страха од казне побегао у [[Багдад]]. Један од најпознатијих дела из ''Шахнаме'' јесте "Прича о Рустему и Сухрабу", сукобу оца и сина који је као такав преведен и на српски језик од стране [[Оријенталистика|орјенталисте]] [[Фехим Бајрактаревић|Фехима Бајрактаревића]].▼
Мало касније, 977. године, Махмуд Газнави је завладао већим делом оновременог Ирана. Већ 999. године окончан је и период владавине Саманида. Ниједно од ових дешавања, међутим, није спречило амбициозног Фердосија да доврши и преуреди поезију ''Шахнаме''. Изузетно пажљиво додавао је нове римоване полустихове како би дошао до најфиније поезије. Истина, ступање Махмуда на престо овом славном песнику улило је велику наду и он је годинама пре завршетка коначног облика и друге верзије овог дела, одлучио да га управо њему и посвети. После дугогодишњег мукотрпног труда, Фердоси је 1010. године посветио газнавидском султану своје поетско ремек-дело - овековечену ''Шахнаму''.<ref name=":0" />
▲Свој еп ''Шахнама'' или ''Књига краљева'' песник је писао 20 година. Дело има преко 50.000 дистиха са римама у једанаестерцу и спада у највећи еп у светској књижевности који је спевао један човек. ''Шахнама'' обухвата све догађаје из персијског митског, легендарног и историског доба од настанка света до пропасти династије [[Сасанидско царство|Сасанида]] и арапског освајања [[Персија|Персије]], са многим лирским дигресијама. У основи епа налази се песникова концепција о вечној борби светлости и мрака, које персонификују Персијанци и Туранци ([[Турци]]). Интересантно је да не постоји главни протагонист дела, већ је то сам персијски народ у својој вековној борби за слободу, па отуд не постоји ни јединство радње дела, већ јединство политичке идеје. Кад је завршио [[еп]], Фирдуси
Фердусијев језик у ''Шахнами'' је, у потпуности, књижевни. Окористио се техником "припајања правила" и успео да, усред музикалне структуре ''Шахнаме'', како у домену гласова, тако и на разини речи и синтаксе, доведе до врхунца оно лингвистичко маркирање и да га узвиси до те мере да, у неким епским стиховима, сами гласови буду прожети моћи да наметну слике. Нипошто се, не може олако прећи ни преко упоредби призиваних у ''Шахнами'', те других књижевних структура, које, свака на посебан начин, траже дубока промишљања. Свакако, Фердусијев стил је врхунски епски стил и као такав, у персијској епици неће имати премца.<ref>Тамимдари, Ахмед (2004), ''Историја персијске књижевности'', превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар И. Р. Ирана: Друштво српскоцрногорско-иранског пријатељства, стр. 108.</ref>
== Биографија ==
| |||