Мађарско-румунски рат (1919) — разлика између измена

м
Разне исправке
м (Поправљене везе: АнтантаСавезници у Првом светском рату (2), СибињСибињ (Румунија); Уклоњена веза: Антанта (5))
м (Разне исправке)
 
[[Датотека:Czerny-chicos-de-lenin--outlawsdiary02tormuoft.png|мини|лево|250п|[[Јожеф Черњи]] са члановима „Лењинових момака“.]]
Поред тога, група од 200 наоружаних људи обучених у кожне јакне - познатих као „Лењинови момци“ или „Лењинова омладина“ ({{јез-мађ|Lenin-fiúk}}) формирала је мобилни одред под вођством [[Јожеф Черњи|Јожефа Черњија]] и деловала као лична стража [[Тибор Самуел|Тибора Самуела]], комесара за војна питања. Овај одред је био распоређен по разним локацијама широм земље, где је примећен рад [[Контрареволуција|контрареволуционарних]] елемената. „Лењинови момци“, као и друге сличне групе и агитатори, убијали су и терорисали много људи (нпр. наоружани с ручним гранатама и користећи пушке растеривали су верске церемоније).<ref>{{citeCite book|last=Kodolányi|first=János|year=1941|title=Süllyedő világ|location=Budapest|publisher=Magvető|year=1979|isbn=978-963-270-935-2}}|pages=|id={{OCLC|7627920}}}}</ref> Убијали су жртве без суђења.<ref>види изворе у чланку о [[Црвени терор у Мађарској|Црвеном терору]]</ref> Ово је изазвало низ сукоба са локалним становништвом, од којих су неки били насилни. Иако није јасно када и у којој мери је „Лењинова омладина“ постала егзекуторски одред, савремени медији сугеришу да је било еволуције од спроводника до убица. Тако је 18. маја 1919., готово два месеца од почетка четворомесечне Мађарске револуције из 1919. године [[Њујорк тајмс|„Њујорк тајмс“]] известио да известио да
 
{{цитат|„Лењинова омладина“... је добро наоружана пушкама, ручним бомбама и митраљезима. У америчком граду назвали би се [[гангстер]]има, али у недостатку одговорности владе у стању су да делују слободније. До сада су, по речима људи који су директно из Будимпеште, починили само пљачке, али будући да су криминалних инстиката и имајући моћ, нема сумње да би могли починити веће злочине.}}<ref>"Bela Kun Seeking American Favor", by The Chicago Tribune Corp., published in The New York Times, May 25, 1919</ref>
Савет је вршио притисак и на [[Бела Кун|Куна]] захтевајући од њега да заустави своје напредовање у [[Чехословачка|Чехословачкој]], претећи му координираним нападом француских, српских и румунских трупа са југа и истока у исто време. Такође су обећали повољно држање према Совјетској Мађарској приликом каснијих мировних преговора који су се тицали разграничења. Савет је 12. јуна обавестио владе Румуније, Чехословачке, [[Краљевина Југославија|Југославије]] и Мађарске о доношењу нових граница. Под овим околностима, Мађарска је потписала примирје са Чехословачком 23. јуна, а 4. јула су се мађарски војници повукли 15 -{km}- јужно од демаркационе линије. Савет је захтевао да румунска војска напусти [[Потисје (област)|Потисје]] и да се повуче на нове границе, али румунска влада је одговорила да ће то учинити, али тек након што Мађарска демобилише своју војску. Након саслушања румунских захтева од представника Савета, Кун је одговорио да ће се од тада ослањати искључиво на моћ своје војске.
 
Овај нови след догађаја окренуо је Савет против Куна, па је он 11. јула наредио да отпочне координирани напад српских, француских и румунских трупа на Совјетску Мађарску. План за овај напад поверен је француском маршалу Фошу. Међутим, након потписивања примирја са Чехословачком, Мађарска је почела да мобилише војску против румунске војске дуж Тисе. Дана 17. јула [[1919]]. године мађарске снаге су напале на неколико места дуж 250 километараkm широког фронта на Тиси. Пошто су у борбама [[Бесарабија|Бесарабији]] коришћене мање снаге од по неколико стотину бораца, овде је стајало много више војника. Обе стране су имале око 50.000 пешака, али су румунске снаге располагали знатно већом коњицом (12.000) у односу на мађарске (1500). Иако су мађарске снаге имали мање топова (69 насупрот 80) њихови су били већег калибра.
{{Историја Секеља}}
После неколико дана бомбардовања мађарски војници су 20. јула прешли реку на три места.<ref name="Grecu"/> Успели су да освоје неке градове, али нису могли да пробију румунску одбрамбену линију. Контранапад румунских снага изведен 26. јула натерао је мађарске да повуку своје јединце преко Тисе.
 
== Литература ==
* {{Cite book |authorref=Europa Publications Limitedharv|titlelast=A Political Chronology of EuropeKodolányi|urlfirst=http://books.google.com/books?idJános|year=vv_j--ahNJwC&pg1941|title=PA283Süllyedő világ|yearlocation=2001Budapest|publisher=Psychology PressMagvető|year=1979|isbn=978-1963-85743270-113935-12}}|pages=283|id={{OCLC|7627920}}
* {{Cite book|ref= harv|author=Europa Publications Limited|title=A Political Chronology of Europe|url=http://books.google.com/books?id=vv_j--ahNJwC&pg=PA283|year=2001|publisher=Psychology Press|isbn=978-1-85743-113-1|pages=283}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kellogg|first=Frederick|title=The Road to Romanian Independence|url=http://books.google.com/books?id=dr7Yz98twWQC&pg=PA4|year=1995|publisher=Purdue University Press|isbn=978-1-55753-065-3|pages=4}}
* -{Peter Rokai; Zoltan Đere; Tibor Pal; Aleksandar Kasaš. Istorija Mađara. Beograd, 2002.}-
1.572.075

измена