Франсиско Солано Лопез — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
| држава_смрти =
}}
'''Франсиско Солано Лопез''' ({{јез-шпа|Francisco Solano López}}; [[24. јул]] [[1827]] – [[1. март]] [[1870]]) био је председник [[Парагвај]]а од [[1862]]. до своје смрти, [[1870]]. године. Био је најстарији син Хуане П. Кариљо и председника [[Карлос Антонио Лопез|Карлоса Антонија Лопеза]], ког је син наследио на председничком месту, поставши трећи председник у историји те земље.▼
▲Франсиско Солано Лопез ({{јез-шпа|Francisco Solano López}}; [[24. јул]] [[1827]] – [[1. март]] [[1870]]) био је председник [[Парагвај]]а од [[1862]]. до своје смрти, [[1870]]. године. Био је најстарији син Хуане П. Кариљо и председника [[Карлос Антонио Лопез|Карлоса Антонија Лопеза]], ког је син наследио на председничком месту, поставши трећи председник у историји те земље.
Маршал Франсиско Солано Лопез је једна од најконтроверзнијих личности у историји [[Латинска Америка|Латинске Америке]], посебно због [[Парагвајски рат|Парагвајског рата]], локално познатијег под називом "''-{Guerra de la Triple Alianza}-''" (Рат тројне алијансе). Сматра се да су његове личне амбиције биле главни разлог за почетак сукоба, док има заговорника који сматрају да је његова тежња за независношћу јужноамеричких нација од спољних утицаја и интересних група била главни разлог за изазивање поменутог конфликта. Лопез се успротивио Бразилској и Аргентинској интервенцији у Уругвају, што је био увод у рат који је почео 1865. Лопез се борио против јачег непријатеља, са промењивим резултатима. Након пада главног града [[Асунсион]]а у јануару 1869, са преосталом лојалном војском је наставио герилску борбу против окупатора док није и сам погинуо у бици на северу земље, на подручју Серо Kора, којом је завршен рат. Наводно, његове последње изговорене речи биле су: "Muero con mi patria" (Умирем са својом отаџбином). Лопез данас у Парагвају ужива статус највећег националног хероја.
| |||