Википедија

Фирдуси — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Додатак
Додатак и исправке
Ред 1:
{{Инфокутија Писац
| име = ФирдусиФердуси
 
(فردوسی)
| слика =
| ширина_слике =
| опис_слике = Споменик ФирдусијуФердусију у Риму
| пуно_име =
| надимак =
Ред 33:
| утицао =
| утицали =
| дела = ''Шахнама''
| награде =
| потпис =
Ред 39:
}}
 
'''Абу ал-Касим МансурМенсур''' ([[персијски језик|персијски]]:حکیم ابوالقاسم فردوسی توسی ), познат као '''ФирдусиФердоси''' био је [[Персијанци|персијски]] песник, аутор ''[[Шахнама|Шахнаме]]'' (у преводу ''Књига краљева''), националногнародног епа [[Иран]]а и заједница које говоре персијским језиком.
 
Фердосијев надимак Абул Касим стоји, на многим местима, поред његовог имена и имена његовог оца која су неједнако уписивана у старијим књигама, најчешће као: Менсур син Хасанов, или према Ал-Бонарију – Абул Касим Менсур ибн Ал-Хасан Ал-Фердоси. У вези са његовим именом има и других предања, по којима је он Хасан, или Ахмед, или Менсур од оца Алија, или Исхака ибн Шараф-шаха, или Ахмеда ибн Фароха.<ref name=":1">Форузанфар, Бадиоземан (1979), ''Сохан ва сохан-варан'', Техран, Хорезми, стр. 45.</ref>
 
== Шахнама ==
ФердусијеваФердосијева ''Шахнама'' представља маестрални препев прозног дела истог назива чији је аутор Абу Менсур Абдурезак Туси, некадашњи владар Туса. Препев тог славног прозног дела на захтев Нуха II Саманија отпочео је [[Дакики]]. Међутим, он је убијен пре него што је предузео значајније кораке на том плану. Након, Дакикијеве смрти, Менсур, син Абдурезака Тусија, око [[981]]. године, уручио је Фердосију један примерак очеве ''Шахнаме'' и тражио од њега да је препева, те да тако створи јединствену поезију о легендарним вођама иранског народа.<ref>Халеки Мотлак, Џалал (2002), ''Соханха-је дирине'' [Древни говори], Техран, Афкар, стр. 70.</ref> ФеродиФердоси је пристао да спева ''Шахнаму''. Тај посао је обављао дуги низ година уз Менсурову финансијску подршку. Иако је [[988]]. Менсур утамничен, ни то није утицало на Фердосијев посао. Он је наставио да пише своје рекемремек-дело и [[994]]. године коначно је завршио драгоцену ''Шахнаму'' у поетској форми.<ref>Ријахи, Мохамад Амин (2001), ''Фердоси'', Техран, Тарх-е ноу, стр. 93.</ref> Ову прву верзију ''Шахнаме'' Фердоси не посвећује никоме.<ref name=":0">Велајати, Али Акбар (2016), ''Историја културе и цивилизације ислама и Ирана'', превео Муамер Халиловић, Београд, Центар за религијске науке "Ком", стр. 524.</ref>
 
Мало касније, [[977]]. године, Махмуд Газнави је завладао већим делом оновременог [[Иран|Ирана]]. Већ [[999]]. године окончан је и период владавине Саманида. Ниједно од ових дешавања, међутим, није спречило амбициозног Фердосија да доврши и преуреди поезију ''Шахнаме''. Изузетно пажљиво додавао је нове римоване полустихове како би дошао до најфиније поезије. Истина, ступање Махмуда на престо овом славном песнику улило је велику наду и он је годинама пре завршетка коначног облика и друге верзије овог дела, одлучио да га управо њему и посвети. После дугогодишњег мукотрпног труда, Фердоси је [[1010]]. године посветио газнавидском султану своје поетско ремек-дело -– овековечену ''Шахнаму''.<ref name=":0" />
 
Свој еп ''Шахнама'' или ''Књига краљева'' песник је писао 30 година.<ref name=":2">Тамимдари, Ахмед (2004), ''Историја персијске књижевности'', превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар И. Р. Ирана; Друштво српскоцрногорско-иранског пријатељства.</ref>''{{rp|pp. 169.}} ''Дело има око 60.000 дистиха. На овај број је највероватније, алудирао и Фердоси када је навео да су дистихони у ''Шахнами'' пребројани у шест ''бивара'' (''бивар'' = десет хиљада):
Свој еп ''Шахнама'' или ''Књига краљева'' песник је писао 20 година. Дело има преко 50.000 дистиха са римама у једанаестерцу и спада у највећи еп у светској књижевности који је спевао један човек. ''Шахнама'' обухвата све догађаје из персијског митског, легендарног и историског доба од настанка света до пропасти династије [[Сасанидско царство|Сасанида]] и арапског освајања [[Персија|Персије]], са многим лирским дигресијама. У основи епа налази се песникова концепција о вечној борби светлости и мрака, које персонификују Персијанци и Туранци ([[Турци]]). Интересантно је да не постоји главни протагонист дела, већ је то сам персијски народ у својој вековној борби за слободу, па отуд не постоји ни јединство радње дела, већ јединство политичке идеје. Кад је завршио [[еп]], Фирдуси га је, уз посвету, предао [[Махмуд II|султану Махмуду]] који му је за посао дао малу новчану награду па је Фирдуси у бесу испевао критику према владару а затим је из страха од казне побегао у [[Багдад]]. Један од најпознатијих дела из ''Шахнаме'' јесте "Прича о Рустему и Сухрабу", сукобу оца и сина који је као такав преведен и на српски језик од стране [[Оријенталистика|орјенталисте]] [[Фехим Бајрактаревић|Фехима Бајрактаревића]].▼
 
▲Свој<blockquote>''...Оном епоставих овај спис за успомену,''Шахнама</blockquote><blockquote>''што илиму у шест бивара дистихони збројани бејаху.''Књига<ref name=":2"/>{{rp|pp. 172.}}</blockquote><blockquote></blockquote>Рима у краљева''Шахнами'' песникје у једанаестерцу. ''Шахнама'' је писаодонета 20у година.познатој Делоперсијској имапоетској прекоформи 50.000– дистихамесневији, сакоја римамаје уизузетно једанаестерцуприкладна иза стиховање прича.<ref name=":2" />{{rp|pp. 172.}} ''Шахнама'' спада у највећи еп у светској књижевности који је спевао један човек. ''Шахнама'' обухвата све догађаје из персијског митског, легендарног и историскогисторијског доба од настанка света до пропасти династије [[Сасанидско царство|СасанидаСаманида]] и арапског освајања [[Персија|Персије]], са многим лирским дигресијама. У основи епа налази се песникова концепција о вечној борби светлости и мрака, које персонификују Персијанци и Туранци ([[Турци]]). Интересантно је да не постоји главни протагонист дела, већ је то сам персијски народ у својој вековној борби за слободу, па отуд не постоји ни јединство радње дела, већ јединство политичке идеје. Кад је завршио [[еп]], Фирдуси га је, уз посвету, предао [[Махмуд II|султану Махмуду]] који му је за посао дао малу новчану награду па је Фирдуси у бесу испевао критику према владару а затим је из страха од казне побегао у [[Багдад]]. Један од најпознатијих дела из ''Шахнаме'' јесте "Прича о Рустему и Сухрабу", сукобу оца и сина који је као такав преведен и на српски језик од стране [[Оријенталистика|орјенталисте]] [[Фехим Бајрактаревић|Фехима Бајрактаревића]].
Фердусијев језик у ''Шахнами'' је, у потпуности, књижевни. Окористио се техником "припајања правила" и успео да, усред музикалне структуре ''Шахнаме'', како у домену гласова, тако и на разини речи и синтаксе, доведе до врхунца оно лингвистичко маркирање и да га узвиси до те мере да, у неким епским стиховима, сами гласови буду прожети моћи да наметну слике. Нипошто се, не може олако прећи ни преко упоредби призиваних у ''Шахнами'', те других књижевних структура, које, свака на посебан начин, траже дубока промишљања. Свакако, Фердусијев стил је врхунски епски стил и као такав, у персијској епици неће имати премца.<ref>Тамимдари, Ахмед (2004), ''Историја персијске књижевности'', превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар И. Р. Ирана: Друштво српскоцрногорско-иранског пријатељства, стр. 108.</ref>▼
 
▲ФердусијевФердосијев језик у ''Шахнами'' је, у потпуности, књижевни. Окористио се техником "припајања правила" и успео да, усред музикалне структуре ''Шахнаме'', како у домену гласова, тако и на разини речи и синтаксе, доведе до врхунца оно лингвистичко маркирање и да га узвиси до те мере да, у неким епским стиховима, сами гласови буду прожети моћи да наметну слике. Нипошто се, не може олако прећи ни преко упоредби призиваних у ''Шахнами'', те других књижевних структура, које, свака на посебан начин, траже дубока промишљања. Свакако, ФердусијевФердосијев стил је врхунски епски стил и као такав, у персијској епици неће имати премца.<ref>Тамимдари, Ахмед (2004), ''Историја персијске књижевности'', превео Сеид Халиловић, Београд, Културни центар И. Р. Иранаname=":2" Друштво српскоцрногорско-иранског пријатељства, стр/>{{rp|pp. 108.</ref>}}
 
== Биографија ==
=== Породица ===
ФирдусиФердоси је рођен у породици земљопоседника у малом селу Пај у близини [[Тус]]а којакоји се налази у данашњој провинцији [[Разави Хорасан|Хорасан Разави]] у североисточном [[Иран|Ирану]], тада део [[Сасанидско царство|СасанидскогСаманидског царства]].<ref name=davis2006-xviii>{{harvnb|Davis|2006|p=xviii}}</ref> Мало се данас зна о ФирдусијевојФердосијевој младости. Зна се да је песник имао жену, вероватно писмену која је дошла из исте класе као и он, имао је сина који је умро у 37. години и чију је смрт оплакао у делу свога најпознатијег дела ''Шахнаме''. <ref name="Iranica article Ferdowsi">{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/ferdowsi-i|title=Ferdowsi|website=Encyclopædia Iranica|first=A. Shahpur|last=Shahbazi|date = 26. 01. 2012|accessdate = 1. 02. 2016}}</ref> Он казује:
 
<blockquote>''Младићу кад би година тридесет и седам,''</blockquote><blockquote>''не проживе на свету по жељи – оде.''<ref name=":2" />{{rp|pp. 171.}} </blockquote>
 
=== Позадина ===
[[Датотека:Ferdosi Square.JPG|thumb|upright|Статуа ФирдусијаФердусија на Фердусијевом тргу у [[Техеран]]у]]
ФирдусиФердоси је припадао класи [[Аристократија|аристократа]] који су поседовали земљу коју су обрађивали још током последње преисламске династије која је владала Ираном одолевајући арапским освајањима у [[7. век|7. веку]]. Ова класа била је [[Патриотизам|патриотски]] настројена будући да је име класе често коришћено као синоним за "Иранца" (чак и у ''Шахнами'') а чији су неформални задаци били да преносе културну историју Ирана препричавајући легендарне приче о старим краљевима.<ref name="Iranica article Ferdowsi" /><ref name=davis2006-xviii />
 
Арапска освајања у 7. веку дошла су до Ирана доневши уместо [[Зороастризам|зороастризма]], [[ислам]] као нову [[Религија|религију]] поднебља. Иранци су прихватили нову религију, али и владавину арапског калифата чиме је стара иранска династија, ослабила.<ref name=davis2006-xviii /> ФирдусиФердоси је одрастао у Тусу, месту под контролом једне од тих династија, СасанидаСаманида који су тврдили да њихово порекло води од једног сасанидскогсаманидског генерала БахранаБахрама Чобина (чију је причу ФирдусиФердоси испевао у једној од делова ''Шахнаме'').<ref name=Frye1975-200>{{harvnb|Frye|1975|p=200}}</ref> СасанаидскаСаманаидска буржоазијаимућнија класа је користила персијски језик у званичној употреби наспрам [[Арапски језик|арапског]] па је интерес да [[историја]] буде записана на том језику била због тога већа. [[Абу Мансур Мухамед]], гувернер Туса, наредио је свом министру [[Абу Мансур Мамари]]ју да позове неколико локалних учењака како би сакупили и написали дело ''Шахнаму'', која ће бити готова тек [[1010|1010. године]].<ref>{{cite web|url=http://www.iranicaonline.org/articles/abu-mansur-mohammad-b|website=Encyclopædia Iranica|title=Abu Mansur}}</ref> Иако копија почетног дела није сачувана, данас се зна да је ФирдусиФердоси ово дело користио као полазну тачку за своју ''Шахнаму'' коју је писао следећих 2030 година. СасаманидскиСаманидски владари су били велики покровитељи песника попут [[Рудаки|Рудакија]] и [[Дакики|Дакикија]] а ФердусиФердоси је само наставио њиховим корацима.<ref name=Frye1975-202>{{harvnb|Frye|1975|p=202}}</ref>
 
Није познато које је образовање стекао ФирдусиФердоси јер у ''Шахнами'' није могуће одредити да ли је знао арапски или други језик.<ref name="Iranica article Ferdowsi" /> У свом делу ипак има пар арапских речи али се сматра да то може бити намерна стратегија којом је писац подлегао у писању.<ref name=Frye1975-233>{{harvnb|Frye|1975|p=233}}</ref>
 
=== Живот песника ===
Према цитираним речима аутора ''Чахар макалеа'', Незамија Арузија, Фердоси потиче из села Бажа у Табарену, који је припадао провинцији Тус и налазио се између Туса и Нишапура. Није забележен тачан датум његова рођења, премда се вероватно ради о [[940]]. или [[941]]. години, зато што је он, када је султан Махмуд од Газне био крунисан [[997]]., имао педесет и осам (лунарних) година:
Постоји могућност да је Фирдуси пре свог епа писао песме које нису сачуване. На својој ''Шахнами'' почео је да ради око [[977|977. године]] као наставак посла који је започео песник Дакики који је убијен од стране роба. Као и претходник и Фирдуси се нашао под патронажом сасаманидског принца Мансура па је своју прву верзију дела завршио [[994|994. године]].<ref name="Iranica article Ferdowsi"/> Када се Турска [[Gaznavidska dinastija|династија Газнавида]] нашла на власти, Фирдуси је наставио да се бави писањем епа мењајући неке делове како би истакао већу част султану Махмуду. Данас је однос Махмуда и Фирдусија део велике дебате. Већина песника тог доба били су панегиричари тј. писали су по наруџби славећи владара и били награђивани за свој рад. Фирдуси је за своје дело добио врло скромну награду од Махмуда јер он, ипак, велича борбу Персијанаца, док је цар био пореклом Турчин (народ који у делу представљају Туранци) и историја сасанида га није превише интересовала. Разочарани Фирдуси тад је испевао сатиру против шаха чиме му се страшно замерио па је морао да побегне из Газне, где је био двор, у [[Багдад]].<ref name=davis2006-xviii /> У каснијим деловима ''Шахнаме'' могуће је прочитати Фирдусијево мишљење и расположење о разним стварима. У неким деловима се жали на старост, сиромаштво, болест и смрт свога сина, док у другим деловима исказује срећу и радост због добрих ствари које су му се десиле у животу. Коначно завршава свој еп 8. марта 1010.<ref name="Iranica article Ferdowsi"/> Преминуо је [[1024]]. године.
 
<blockquote>''Онда кад ми би година педесет и осам''</blockquote><blockquote>''млад бејах, ал' прође и то баш ко младост.''</blockquote>
 
Он још једном, завршавајући своју ''Шахнаму'', објашњава:
 
<blockquote>''Кад године дођоше у седамдесет једну''</blockquote><blockquote>''тад под овом песмом заокружен би свод.''</blockquote>
 
Ово значи да је Фердоси имао седамдесет и једну (лунарну) годину онда када је, [[1010]]., привео крају ''Шахнаму'', што ће потврдити да је он рођен 940. или 941. године. Нолдке (Noldeke), пак, тврди да је година његовог рођења [[934]]. или [[935]]<ref>Сафа (1987), ''Тарик-е адабијат дар Иран'', Техран, Фердоус, стр. 459.</ref>, што прихвата и Форузанфар као вероватно тачан датум.<ref name=":1" />
 
По Незамију Арузију, он је уживао у свом родном месту потпуну великодостојност, не осећајући потребу за било ким. Сам Фердоси се подесћа на то доба у ''Шахнами'':
 
<blockquote>''Чуј ме о Подизатељу големога Свода,''</blockquote><blockquote>''што ме држиш, у старости, сиромашним.''</blockquote><blockquote></blockquote><blockquote>''Док млад бејах, високо ме понесе,''</blockquote><blockquote>''а старог ме остави да понижен будем.''</blockquote>
 
Фердоси је изгубио сав свој капитал и иметак за оних тридесет година у току којих се посветио састављању ''Шахнаме''; сада је он само један сиромашни старац:
 
<blockquote>''Уместо узде, штап ми године дадоше,''</blockquote><blockquote>''растури ми се имета, врати ми се стари хал...''</blockquote><blockquote></blockquote><blockquote>''Два уха ми и две ноге газела однесе,''</blockquote><blockquote>''оскудица и оне године, онда, јачаше.''<ref name=":2" />{{rp|pp. 164−165.}}</blockquote>
 
=== Гроб ===
[[Датотека:Ferdowsi tomb3.jpg|thumbnail|right|Фирдусијев гроб]]
ФирдусиФердоси је сахрањен у сопственој башти зато што је сахрана на локалном гробљу у Тусу била забрањена од стране свештеног лица. Газнавидски гувернер Хорасана направио је маузолеј изнад гроба. ФирдусијевФердосијев маузолеј потпуно је реконструисан између [[1928]]. године и [[1934]]. године од стране "Друштва за заштиту националне баштине Ирана", а под наредбом [[Реза Шах Пахлави|шаха Резе Пахлавија]] јер је био у једном тренутку пропао. Данас је ово место посталопретворено врста светилишта,у националногнародни храмаспоменик где се окупљају поштоваоци његовог дела.<ref>{{cite web |url=http://www.iranicaonline.org/articles/ferdowsi-iii |title=Mausoleum|first=A. Shahpur|last=Shahbazi|website=Encyclopædia Iranica|date = 26. 01. 2012 |accessdate = 1. 02. 2016}}</ref>
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Фирдуси”